Arhiva stranice KOLUMNA
31.01.2005. Dnevnik, blog ili kako ga već nazvali... Oblik izražavanja stavova, mišljenja ili čisto potreba da se nešto kaže pa... šta bude. Naša opština i nije neki izvor motivacije (osim za bekstvo, mnogima), ali je i puno ljudi koji su ostali i pokušavaju svoj grad učiniti lepšim mestom za život. Kritika, konstruktivna, na zabavan, sarkastičan ili bilo kakav način koji skreće pažnju je definitivno pozitivan pomak napred ka rešavanju problema. Ovo je shvaćeno od strane više ljudi u našem gradu. Tako, na sajtu :: info037 :: možete pronaći gledišta stručnih osoba iz različitih aspekata života u Kruševcu. Sajt :: krusevac.net :: pruža lepu mogućnost da svoja mišljenja sučelite sa mišljenjima drugih. Još jedan interesantan saj je svakako i :: KR.A.H. :: koji na malo drugačiji način predstavlja našu opštinu na internetu.
Sajt KruševacONLINE, a naročito ova stranica, nisu tu da prave konkurenciju bilo kome, tu smo, potpuno besplatno, da proširimo ponudu Kruševca na internetu, da pružimo još jednu mogućnost svima koji to žele da pogledaju nešto novo, da razgovaraju (forum) potpuno otvoreno, bez ograničenja i cenzure. Živimo u vremenu kada nije potrebno da se pravimo fini i nevini u brutalnom, čak i opasnom okruženju. Nema zabranjenih reči, što ne znači da će bilo ko bilo koga vređati.
Ovo je prvi unos i kao takav ne predstavlja baš u potpunosti temu stranice ali... ima vremena, nadam se da ćemo se družiti.
Sajt KruševacONLINE, a naročito ova stranica, nisu tu da prave konkurenciju bilo kome, tu smo, potpuno besplatno, da proširimo ponudu Kruševca na internetu, da pružimo još jednu mogućnost svima koji to žele da pogledaju nešto novo, da razgovaraju (forum) potpuno otvoreno, bez ograničenja i cenzure. Živimo u vremenu kada nije potrebno da se pravimo fini i nevini u brutalnom, čak i opasnom okruženju. Nema zabranjenih reči, što ne znači da će bilo ko bilo koga vređati.
Ovo je prvi unos i kao takav ne predstavlja baš u potpunosti temu stranice ali... ima vremena, nadam se da ćemo se družiti.
05.02.2005. Zašto volim KŠ? Kruševac, SCG, Evropa, Planeta Zemlja, Solar Sistem, Milky Way... tralala... Vratimo se KŠ-u. Kruševac je, za srpske uslove, grad srednje veličine, poput njemu sličnih (po br. st.) opština: Kraljevo, Čačak, Užice, Leskovac, Pirot, Valjevo, Zrenjanin, u stvari, najčešći oblik grada je upravo onaj u kojem živimo. Zvanično, mi smo opština, kao i Varvarin, Ćićevac, Trastenik ali i Subotica i sl. Većinu opština krasi ljubav njihovog stanovništva prema mestu rođenja i stanovanja. Kraljevčanin će vam reći da je Kraljevo najlepši grad, po izgledu, životu, ljudima, svemu... naravno, Kruševljanin, Čačanin i svi ostali se sa time neće složiti, već će (a imaće milione valjanih razloga) reći da je upravo njihova opština na prvom mestu. Nikada, NIKADA, nećete niti jednom od njih dokazati suprotno. A i zašto bi? Kao što majka smatra da je njeno dete najlepše na svetu, pa makar to dete bilo Shakil O'Neal, George Bush jr, Carla del Ponte ili bilo ko, iz istih razloga se voli svoj grad, majka, otac, sportski klub, religija, to je jednostavno default property sa read only pristupom.
Tako, i ja volim svoj grad, naravno, i nervira me kada bilo ko osim drugih kruševljana sere o istom. Ako im se ne sviđa, neka ga zaobiđu. E, sad, i svi mi koji volimo svoj grad (bilo da ga kritikujemo ili ne), prećutimo pitanja tipa, pa što tako retko dolaziš iz BG sa studija, zašto ideš na EXIT kada imaš KCK, zašto navijaš za CZ ili PA kad imaš Napredak i još puno, puno toga... Pa, u BG idemo zato što ima mnooogo više zabave, ljudi, provoda, prilika za provod, mislim... može sve to i ovde ali jako ograničeno, kratko i retko. CZ i PA su fenomeni male države, jebeš ligu u kojoj samo dve ekipe mogu uzeti titulu? Ili je nešto drugo u pitanju. U Engleskoj ljudi navijaju za lokalni klub, idu u desetinama hiljada na stadion pa makar taj klub nikad ne video Premier ligu, slično je i u drugim državama. Napredak? Pa svi ga kao volimo dok ne dođu Zvezda ili Partizan, u zavisnosti koji nam je klub deda (ili ko već) nametnuo kada smo bili mali. I onda neki pevaju:"Beograd je mali grad, mali grad..." A šta o svemu tome misle beograđani? Verovatno ništa.
Trenutno, našu opštinu krase blato, deca navučena na brzu hranu (usled čega im pozadine brzo rastu), odliv stanovništva (čim završe srednju školu, i retko se vraćaju), psi lutalice, jedan od najslabijih indeksa razvoja grada (gomila zgradurina izgleda ne znači mnogo), velika nezaposlenost, loše stanje u sportu, velika prosečna posećenost bioskopa (među vodećima u Srbiji što je za svaku pohvalu, verovatno važi i za pozorište mada nisam našao podatke o tome) i još mnogo toga... naravno, slične ili nešto drugačije karakteristike imaju i druge opštine u našoj nesrećnoj zemlji ali, ipak je nama najviše stalo do naše.
Tako, i ja volim svoj grad, naravno, i nervira me kada bilo ko osim drugih kruševljana sere o istom. Ako im se ne sviđa, neka ga zaobiđu. E, sad, i svi mi koji volimo svoj grad (bilo da ga kritikujemo ili ne), prećutimo pitanja tipa, pa što tako retko dolaziš iz BG sa studija, zašto ideš na EXIT kada imaš KCK, zašto navijaš za CZ ili PA kad imaš Napredak i još puno, puno toga... Pa, u BG idemo zato što ima mnooogo više zabave, ljudi, provoda, prilika za provod, mislim... može sve to i ovde ali jako ograničeno, kratko i retko. CZ i PA su fenomeni male države, jebeš ligu u kojoj samo dve ekipe mogu uzeti titulu? Ili je nešto drugo u pitanju. U Engleskoj ljudi navijaju za lokalni klub, idu u desetinama hiljada na stadion pa makar taj klub nikad ne video Premier ligu, slično je i u drugim državama. Napredak? Pa svi ga kao volimo dok ne dođu Zvezda ili Partizan, u zavisnosti koji nam je klub deda (ili ko već) nametnuo kada smo bili mali. I onda neki pevaju:"Beograd je mali grad, mali grad..." A šta o svemu tome misle beograđani? Verovatno ništa. Trenutno, našu opštinu krase blato, deca navučena na brzu hranu (usled čega im pozadine brzo rastu), odliv stanovništva (čim završe srednju školu, i retko se vraćaju), psi lutalice, jedan od najslabijih indeksa razvoja grada (gomila zgradurina izgleda ne znači mnogo), velika nezaposlenost, loše stanje u sportu, velika prosečna posećenost bioskopa (među vodećima u Srbiji što je za svaku pohvalu, verovatno važi i za pozorište mada nisam našao podatke o tome) i još mnogo toga... naravno, slične ili nešto drugačije karakteristike imaju i druge opštine u našoj nesrećnoj zemlji ali, ipak je nama najviše stalo do naše.10.02.2005. Ljudi koji puše aveole suše Kuba, zemlja poznata po Kastru, boksu i lepim devojakama, ali i cigarama. Nedavno su na Kubi zabranili pušenje na javnim mestima. Sličan zakon je donet i u južnoj članici naše državne zajednice, a planira se uvođenje istog (opet naređenja EU) i u Srbiji. Zakon je prilično bukvalan i odnosi se na SVA javna mesta. U zemlji koje je na drugom mestu u Evropi po broju pušača (nemam pojma ko je prvi), ali i na prvom po broju maloletika pušača, to je isto kao zabrana korišćenja liftova u New Yorku. Neće više biti dozvoljeno pušenje na ulici, u raznim objektima, na poslu... veoma lep način da se izgubi na izborima (ona vlast koja uvede taj zakon, a moraće vrlo brzo, verovatno će biti omraženija od Slobine).
Ipak, bili pušač ili ne, ovakve stvari, bar donekle, moraju imati mnogo više pozitivnog.
Kako će taj zakon uticati na Kruševac i njegove stanovnike? Na Kruševac veoma pozitivno. Već smo jedan od prljavijih gradova, mada i dalje viđamo reklame tipa "Mi čistimo, a vi?" a javno komunalno se vozi u Mercedesovim kamionima. Grad će biti lepši i na drugi način. Stvarno je ružno videti lepu devojku okruženu beličastim dimom sa cigarom u ustima. Ako ste takvu devojku poljubili (ili momka...) prva asocijacija je svakako ukus poput piksle. Žuti, smrdljivi prsti, nervoza kada nema cigareta i sve ono što krasi klasičnog pušača. Najgori su mi oni koji kažu "blago tebi što ne pušiš". Blago meni? Pa ko tebe tera? Imaj karaktera, ostavi!
Ipak, bili pušač ili ne, ovakve stvari, bar donekle, moraju imati mnogo više pozitivnog. Kako će taj zakon uticati na Kruševac i njegove stanovnike? Na Kruševac veoma pozitivno. Već smo jedan od prljavijih gradova, mada i dalje viđamo reklame tipa "Mi čistimo, a vi?" a javno komunalno se vozi u Mercedesovim kamionima. Grad će biti lepši i na drugi način. Stvarno je ružno videti lepu devojku okruženu beličastim dimom sa cigarom u ustima. Ako ste takvu devojku poljubili (ili momka...) prva asocijacija je svakako ukus poput piksle. Žuti, smrdljivi prsti, nervoza kada nema cigareta i sve ono što krasi klasičnog pušača. Najgori su mi oni koji kažu "blago tebi što ne pušiš". Blago meni? Pa ko tebe tera? Imaj karaktera, ostavi!15.02.2005. Debeli dečak Slim u Kruševcu! (ili, San zimske noći, potpuno izmišljena priča) Na već petom po redu, prestižnom muzičkom festivalu IZLAZ, u okviru kruševačke tvrđave, na obalama Zapadne Morave, nastupiće poznati bendovi PodzemniSvet, Debeli dečak Slim dok su pregovori sa jedinim preživelim članom benda D Prodiđi u završnoj fazi i najverovatnije će nastupiti na otvaranju, u četvrtak 07.07.05. na glavnom stejdžu! Pretpostavlja se da je dolazak ovih bendova normalna posledica napretka u urbanom, kulturološkom, ali i svakom drugom smislu. Poznati DJ Zmija, koji je prošlog vikenda gostovao u popularnom K.C.K.-u, mestu muzičkog obrazovanja kruševačke omladine, je izrazio svoje oduševljenje napretkom u odnosu na njegovo poslednje gostovanje.
"Posebno sam bio zadovoljan kada sam shvatio da me ovaj put niko neće isterati sa bine, već ću završiti svoj set u okviru zakonski predviđenog vremena," rekao je naš eminentni umetnik.
Svesni smo da se osvrnuo na nemili događaj sa njegovog poslednjeg nastupa, u okviru promocije kandidata za predsednika opštine, gospodina Veroljuba, koji je koncert poklonio mladim ljudima Kruševca. Debeli dečko Slim je rekao da ga slične stvari ne brinu i da je već nastupao na sličnim manifestacijama u Leskovcu, Bujanovcu i Čaglavici i da zna šta ga očekuje. Što se tiče završnog dana festivala, nedelja 10. juli, još uvek nije potvrđeno ali bije se bitka između pevačica omiljenih u ovom podneblju, Karleuše, Cece i Indire Radić. Sve tri su izjavile da je, kao što je vrhunac karijere svakom košarkašu nastup u NBA, tako je i svakom estradnom umetniku iz Srbije želja da makar jednom zapeva pred publikom prestonice turbo folka! Za više informacija ostanite uz nas, najnovije vesti na KŠ ONLINE ili na zvaničnom sajtu festivala www.exitfest.org>>>
"Posebno sam bio zadovoljan kada sam shvatio da me ovaj put niko neće isterati sa bine, već ću završiti svoj set u okviru zakonski predviđenog vremena," rekao je naš eminentni umetnik.Svesni smo da se osvrnuo na nemili događaj sa njegovog poslednjeg nastupa, u okviru promocije kandidata za predsednika opštine, gospodina Veroljuba, koji je koncert poklonio mladim ljudima Kruševca. Debeli dečko Slim je rekao da ga slične stvari ne brinu i da je već nastupao na sličnim manifestacijama u Leskovcu, Bujanovcu i Čaglavici i da zna šta ga očekuje. Što se tiče završnog dana festivala, nedelja 10. juli, još uvek nije potvrđeno ali bije se bitka između pevačica omiljenih u ovom podneblju, Karleuše, Cece i Indire Radić. Sve tri su izjavile da je, kao što je vrhunac karijere svakom košarkašu nastup u NBA, tako je i svakom estradnom umetniku iz Srbije želja da makar jednom zapeva pred publikom prestonice turbo folka! Za više informacija ostanite uz nas, najnovije vesti na KŠ ONLINE ili na zvaničnom sajtu festivala www.exitfest.org>>>21.02.2005. Ko je bio Zeku? I dok je tzv kruševačka grupa u zatvoru, Al Quaida se bije sa Amerima, OVK sa Srbima, u novoj, legaldssističkoj državi se dešavaju napadi na vodeće ljude, ne toliko vodećih opština. Srećom, bez mrtvih i teško povređenih. Ako on nije bezbedan, ko jeste? Pa, nije niko, naravno, znali smo to i pre, bar mi koji se ne krijemo od spoljnog sveta, ne živimo u svetu mašte, plašeći se svega i svačega. A imamo se čega plašiti. Broj mrtvih, pretučenih, izbodenih u našoj maloj opštini je veoma dobar razlog za strah. Naročito ako se uzme u obzir da je najveći broj takvih slučajeva povezan sa klincima od osamnaest-devetnaest godina.
I. šta će snage reda i mira da urade?
Sedeo sam sa društvom u bašti jednog našeg kafića, jedne mirne jesenje večeri, u okviru koje je, na žalost, jedan naš popularan klub izgubio utakmicu. Navijač iste te ekipe je mrtav pijan, drogiran, šta već, sedeo u istoj toj bašti. U jednom trenutku je odlučio da ustane i malo maltretira goste. Onako pijan i nije uspevao da kaže šta tačno hoće ali je svima stavio do znanja da ima sekiru, malu, više nalik satari. Broj ljudi koje je startovao nije bio baš mali ali... uskoro je stigla policija. Svi smo gledali uniformisanog policajca sa sekirom u ruci i našeg navijača kako ulaze u "maricu". Gotovo, pomislili smo, pre vremena... Nije prošlo ni petnaest, možda dvadeset minuta, momak se vraća, u ruci drži burek, lagano i opušteno prilazi kafiću... Ulazi, napada gazdu optužujući ga da je on zvao policiju, gazda traži od osoblja da zovu policiju, napasnik beži i... ponovo dolazi policija. Gazda, onako uzbuđen, pita policajce zašto su ga tako brzo pustili, na šta mu ovi odgovaraju da se ništa ne bi desilo da je zatvorio kafić u dvanaest (mada je prvi napad bio pre dvanaest). Gazda i dalje priča o napadu, policajac ga smiruje, sa očiglednim podsmehom, pitajući ga ima li mrtvih i zašto ih je ponovo zvao.
E, sada Zeko... razmisli, možda i tebi tako nešto kažu.
I. šta će snage reda i mira da urade?Sedeo sam sa društvom u bašti jednog našeg kafića, jedne mirne jesenje večeri, u okviru koje je, na žalost, jedan naš popularan klub izgubio utakmicu. Navijač iste te ekipe je mrtav pijan, drogiran, šta već, sedeo u istoj toj bašti. U jednom trenutku je odlučio da ustane i malo maltretira goste. Onako pijan i nije uspevao da kaže šta tačno hoće ali je svima stavio do znanja da ima sekiru, malu, više nalik satari. Broj ljudi koje je startovao nije bio baš mali ali... uskoro je stigla policija. Svi smo gledali uniformisanog policajca sa sekirom u ruci i našeg navijača kako ulaze u "maricu". Gotovo, pomislili smo, pre vremena... Nije prošlo ni petnaest, možda dvadeset minuta, momak se vraća, u ruci drži burek, lagano i opušteno prilazi kafiću... Ulazi, napada gazdu optužujući ga da je on zvao policiju, gazda traži od osoblja da zovu policiju, napasnik beži i... ponovo dolazi policija. Gazda, onako uzbuđen, pita policajce zašto su ga tako brzo pustili, na šta mu ovi odgovaraju da se ništa ne bi desilo da je zatvorio kafić u dvanaest (mada je prvi napad bio pre dvanaest). Gazda i dalje priča o napadu, policajac ga smiruje, sa očiglednim podsmehom, pitajući ga ima li mrtvih i zašto ih je ponovo zvao.E, sada Zeko... razmisli, možda i tebi tako nešto kažu. 25.02.2005. Vikend u "gradu"! Gde idete za vikend? Petak, subota, najlepši dani u nedelji, verovatno ćete posetili svoj omiljeni klub, koncert vaše omiljene muzike, rock, pop, techno, drum & bass, jazz, šta god da slušate imate gde, ali ne u Kruševcu, naravno. Ovde je to moguće po par puta godišnje. Do duše nema ga DJ Boža Podunavac, nekada je češće dolazio. Možda bi ste sedeli i jeli negde, to je ovde izgleda glavna zanimacija (pored igraonica). Hamburger, pica na parče, pohovano nešto, sve ono od čega vašoj devojci raste dupe, a vama stomak, mada, koga briga... dok je nama lepo.
Prošlog vikenda nam je gostovala Tanja Jovićević, malo promukla, kaže da je ležala u snegu tri sata i da niko nije hteo da joj pomogne, ali bivša pevačica, bivšeg Oktobra je pokazala zašto je smatraju jednom od naših najboljih (da, da, čak i od Cece i Jece deco...). Koncert je, verovatno zato što je bio besplatan, bio jako posećen, jako dobar, uz poluzainteresovanu publiku koju su činili pankeri, metalci, hip-hoperi (znam kako zvuči ali video sam), kao i ekipa za RESERVED stolom, doveli ljudi Tanju pa što da ne, ali svakako najmanje onih koji slušaju JAZZ, za Kruševac ništa neobično, ovde ljudi ionako ne izlaze gde im se sviđa već gde čuju da treba da idu (čast izuzecima, malobrojnim).
Do nekog sledećeg koncerta, verovatno polovinom marta, moraćemo se zadovoljiti takozvanim promocijama (smanje cenu piću koje niko ne pije za 10 din, pa reklamiraju kafić, kao promocija!), brzom hranom, po kojim klanjem, a ako volite svadbe, bar 70% kafića vam nudi mogućnost da odigrate koje kolo ili uživate u "muzici" naše najpopularnije tur(k)bo folk menažerije! Živeli!
Prošlog vikenda nam je gostovala Tanja Jovićević, malo promukla, kaže da je ležala u snegu tri sata i da niko nije hteo da joj pomogne, ali bivša pevačica, bivšeg Oktobra je pokazala zašto je smatraju jednom od naših najboljih (da, da, čak i od Cece i Jece deco...). Koncert je, verovatno zato što je bio besplatan, bio jako posećen, jako dobar, uz poluzainteresovanu publiku koju su činili pankeri, metalci, hip-hoperi (znam kako zvuči ali video sam), kao i ekipa za RESERVED stolom, doveli ljudi Tanju pa što da ne, ali svakako najmanje onih koji slušaju JAZZ, za Kruševac ništa neobično, ovde ljudi ionako ne izlaze gde im se sviđa već gde čuju da treba da idu (čast izuzecima, malobrojnim). Do nekog sledećeg koncerta, verovatno polovinom marta, moraćemo se zadovoljiti takozvanim promocijama (smanje cenu piću koje niko ne pije za 10 din, pa reklamiraju kafić, kao promocija!), brzom hranom, po kojim klanjem, a ako volite svadbe, bar 70% kafića vam nudi mogućnost da odigrate koje kolo ili uživate u "muzici" naše najpopularnije tur(k)bo folk menažerije! Živeli! 01.03.2005. Srećan PRVI MART! Evo dođe i Mart. Napolju je hladno, ali... zima se definitivno bliži kraju, uskoro će biti toplije, bašte kafića će biti pune, ljudi će biti sve više, odeće na njima sve manje, vratiće se laste iz južnih krajeva, otopiće se sneg i osušiti blato. Možda će i Zakićevu, najzad, da asvaltiraju, a cela jedna mlada generacija (1986. godište) će početi pripreme za prijemni ispit i beg iz svog omiljenog grada, Napredak će nastaviti borbu za još jedan ulazak u prvu ligu (kao što to radi svake druge godine), seljaci će početi prolećne radove, Šiptari će obnoviti terorističke akcije, insekti će izaći iz svojih rupa, kao i mnogi političari, posadiće se nova polja ganje, ko nije imao gde da se razmnožava zbog hladnoće moći će na bagdali, slobodištu, po raznim parkovima... kante ispred zgrada će ponovo da smrde, cigani (romske nacionalnosti) će lakše kopati po istim...
Svakako da je proleće omiljeno doba svih ljudi, bilo da su i oni sami omiljeni ili ne. Nama proleće otvara DJ Boža Podunavac, nije ga dugo bilo... i opet će 30-40 ljudi "ispuniti" K.C.K. Dobar deo u kožnim jaknama, stajaće pozadi, praviti se opasno i posmatrati desetak ljudi koji znaju zašto su došli, kako ispred poluzbunjenog DJ-a igraju. DJ će odraditi svoj posao, korektno kao i uvek, otići u Beograd i misliti da je bio u Tvin Piksu ali... koga briga, posle će svi zajedno na hamburger i koka-kolu...
Verovatno postoji neki razlog zašto u KŠ ljudi u kožnim jaknama idu na techno (KCK i KPD), u trenerkama na narodnjake, možda nemaju ništa drugo, jebiga, kriza, ali meni tu ništa nije jasno, verovatno sam jako glup.
Moj predlog opštinskoj vlasti je da uvedu doček prvog marta, ili makar proleća, možda naprave neki festival od toga. Dovedu Cecu i Jecu, Željka 1, 2, 3... Džeja, Van Gogh i Boru... sve to paralelno snimaju PINK i RTK, lično predsednik opštine otvori festival, milina, porast zarade od turizma, svima lepo, nema da ih boli glava!
Svakako da je proleće omiljeno doba svih ljudi, bilo da su i oni sami omiljeni ili ne. Nama proleće otvara DJ Boža Podunavac, nije ga dugo bilo... i opet će 30-40 ljudi "ispuniti" K.C.K. Dobar deo u kožnim jaknama, stajaće pozadi, praviti se opasno i posmatrati desetak ljudi koji znaju zašto su došli, kako ispred poluzbunjenog DJ-a igraju. DJ će odraditi svoj posao, korektno kao i uvek, otići u Beograd i misliti da je bio u Tvin Piksu ali... koga briga, posle će svi zajedno na hamburger i koka-kolu... Verovatno postoji neki razlog zašto u KŠ ljudi u kožnim jaknama idu na techno (KCK i KPD), u trenerkama na narodnjake, možda nemaju ništa drugo, jebiga, kriza, ali meni tu ništa nije jasno, verovatno sam jako glup. Moj predlog opštinskoj vlasti je da uvedu doček prvog marta, ili makar proleća, možda naprave neki festival od toga. Dovedu Cecu i Jecu, Željka 1, 2, 3... Džeja, Van Gogh i Boru... sve to paralelno snimaju PINK i RTK, lično predsednik opštine otvori festival, milina, porast zarade od turizma, svima lepo, nema da ih boli glava! 05.03.2005. Zaradite 50.000 dinara, brzo i jednostavno, potpuno legalno!!! Nemate posao, naravno, većina nas nema. Samim tim nemati ni novca, bar ne dovoljno. Završio sam razne škole, naučio puno toga u njima ali i van njih, znam strani jezik, imam B, C i E kategoriju, znam svašta da radim na kompjuteru, od AutoCAD i SolidWorks, preko Photoshop do raznih WebDesign softwerskih paketa i štatijaznamčegasvene!!! Ali... nema posla, nema kinte, izlasci su skupi... ali!
Rešenje uvek postoji, potreban vam je jedan dan, sačekajte da stane kiša i izađite napolje, najbolje u nedelju, kada prodavnice ne rade. Pođite sa kraja grada, recimo iz Lazarice, ili Mudrakovca, kako vam najviše odgovara. Zapišite imena svih prodavnica, trafika, bilo koje trgovine, njihovu adresu kao i ime vlasnika. Sledeći korak je da našem dragom ministru, gospodinu Dinkiću prijavite SVE one na koje ste naišli, to što niste ni ušli unutra je potpuno nebitno, kada inspekcija dođe da proveri, bar pola će pasti na priču:"Ma ne treba račun" ili nešto sl. Ako sakupite sto prodavnica, imate 50.000 dinara. S obzirom na veliki broj trafika, kafana, kafića, prodavnica, raznih trgovina, za dan možete bar dve stotine njih da popišete. Sve što vam ostaje je da čekate kintu!
Za sve vas koji mislite da je to cinkarenje i ne želite time da se bavite ostaje da čekate na lepša vremena, znam da smo mi Srbi jako strpljiv narod.
Rešenje uvek postoji, potreban vam je jedan dan, sačekajte da stane kiša i izađite napolje, najbolje u nedelju, kada prodavnice ne rade. Pođite sa kraja grada, recimo iz Lazarice, ili Mudrakovca, kako vam najviše odgovara. Zapišite imena svih prodavnica, trafika, bilo koje trgovine, njihovu adresu kao i ime vlasnika. Sledeći korak je da našem dragom ministru, gospodinu Dinkiću prijavite SVE one na koje ste naišli, to što niste ni ušli unutra je potpuno nebitno, kada inspekcija dođe da proveri, bar pola će pasti na priču:"Ma ne treba račun" ili nešto sl. Ako sakupite sto prodavnica, imate 50.000 dinara. S obzirom na veliki broj trafika, kafana, kafića, prodavnica, raznih trgovina, za dan možete bar dve stotine njih da popišete. Sve što vam ostaje je da čekate kintu! Za sve vas koji mislite da je to cinkarenje i ne želite time da se bavite ostaje da čekate na lepša vremena, znam da smo mi Srbi jako strpljiv narod. 06.03.2005. Policijski čas (ili, Kako se dresiraju buve) Postoji cirkus u kojem su glavni akteri buve i njihov dreser. Tačke koje one izvode su razne ali se uglavnom svode na skok koji treba da izvedu. Većinu posmatrača oduševljava preciznost skoka, kao i činjenica da buve ne pobegnu i izujedaju ih. Buva i nema neki mozak da pamti puno tako da je na prvi pogled veoma impresivno videti da je neko izdresirao tako prost organizam. U suštini, veoma je prosto. Buve se zatvore u teglu, tegla se poklopi staklom. Buve skaču, pokušavajući da pobegnu, i udaraju u poklopac koji je njima nevidljiv. posle određenog vremena, možete skloniti poklopac, buve će skakati do visine gde je on bio, nikako iznad.
Kakve to veze ima sa jednim od problema mladih Kruševca? Policijski čas uveden od strane opštinskih vlasti pre par godina, a još uvek na snazi, koji se odnosi na rad kafića posle ponoći radnim i posle jedan neradnim danima je značajno uticao na noćni život, provod ali i raspoloženje mladih u Kruševcu. Na samom početku je policija isterivala ljude, navikle da ostaju duže, kao u ostalim opštinama naše države. Upadali su odmah posle jedan, palilo se svetlo, gasila muzika, ljudi negodovali, policija, iako joj to nije u nadležnosti je isterivala ljude napolje (potrebno je da dovedu opštinskog inspektora da bi zatvorili kafić, inače mogu da reaguju samo zbog buke i u slučaju prijave), legitimisala (što im je svakako u nadležnosti), ali je srećom sve uglavnom mirno završavano (osim tokom vanrednog stanja). Ubrzo su počeli da vode i inspektore sa sobom, tako da su vlasnici kafića posle puno plaćenih kazni odlučili da je ipak pametnije da zatvaraju na vreme. Kao i uvek u poznatom nam svemiru, sve je relativno, pa tako ima nekih kojima se kao gledalo kroz prste, zašto ne znam i ne interesuje me. Činjenica je da su uvek u pitanju najortodoksnije kafane, možda im se sviđaju pa... svi ostali, koji bi da čuju nešto drugo osim priče o Srbinu koga su Turci oteli, pa odveli u Tursku, preobratili ga i vratili nazad da kolje Srbe, pa on onda sretne kevu... moraće da potraže zabavu u nekom drugom gradu. Dok u BG ljudi tek kreću u grad, mi polako plaćamo pića i krećemo na spavanje. Ne kažem da je nekima potrebno da odu u krevet ranije, ali njih obično majke stavljaju u krevetac, nama malo starijima bi to ipak trebala biti stvar slobodnog izbora?
Ono što je interesantno, a ima veze sa buvama je koliko je to uticalo na sve nas. Bio sam u kafiću koji je nekim čudom radio petnaestak minuta duže, nije se palilo svetlo, nije se gasila muzika ali ljudi... ljudi su oko pet-deset do jedan polako ustajali i odlazili. Niko im ništa nije rekao, samo su otišli. Naravno, mi koji nismo smo zamoljeni od gazde, po paljenju svetla i gašenju muzike, da ipak napustimo lokal, šta će čovek, nije do njega.
PS... U gornjem Milanovcu je, isto kada i nama, uvedena slična zabrana. Vlasnici kafića, kao i dosta njihovih gostiju su odlučili da se pobune, tako da su svakoga dana po zatvaranju kafića odlazili ispre opštine (ili neke druge zgrade, ne sećam se tačno) i mirno protestvovali. Upalilo im je. A ja živim negde drugo, ponosno...
Kakve to veze ima sa jednim od problema mladih Kruševca? Policijski čas uveden od strane opštinskih vlasti pre par godina, a još uvek na snazi, koji se odnosi na rad kafića posle ponoći radnim i posle jedan neradnim danima je značajno uticao na noćni život, provod ali i raspoloženje mladih u Kruševcu. Na samom početku je policija isterivala ljude, navikle da ostaju duže, kao u ostalim opštinama naše države. Upadali su odmah posle jedan, palilo se svetlo, gasila muzika, ljudi negodovali, policija, iako joj to nije u nadležnosti je isterivala ljude napolje (potrebno je da dovedu opštinskog inspektora da bi zatvorili kafić, inače mogu da reaguju samo zbog buke i u slučaju prijave), legitimisala (što im je svakako u nadležnosti), ali je srećom sve uglavnom mirno završavano (osim tokom vanrednog stanja). Ubrzo su počeli da vode i inspektore sa sobom, tako da su vlasnici kafića posle puno plaćenih kazni odlučili da je ipak pametnije da zatvaraju na vreme. Kao i uvek u poznatom nam svemiru, sve je relativno, pa tako ima nekih kojima se kao gledalo kroz prste, zašto ne znam i ne interesuje me. Činjenica je da su uvek u pitanju najortodoksnije kafane, možda im se sviđaju pa... svi ostali, koji bi da čuju nešto drugo osim priče o Srbinu koga su Turci oteli, pa odveli u Tursku, preobratili ga i vratili nazad da kolje Srbe, pa on onda sretne kevu... moraće da potraže zabavu u nekom drugom gradu. Dok u BG ljudi tek kreću u grad, mi polako plaćamo pića i krećemo na spavanje. Ne kažem da je nekima potrebno da odu u krevet ranije, ali njih obično majke stavljaju u krevetac, nama malo starijima bi to ipak trebala biti stvar slobodnog izbora?Ono što je interesantno, a ima veze sa buvama je koliko je to uticalo na sve nas. Bio sam u kafiću koji je nekim čudom radio petnaestak minuta duže, nije se palilo svetlo, nije se gasila muzika ali ljudi... ljudi su oko pet-deset do jedan polako ustajali i odlazili. Niko im ništa nije rekao, samo su otišli. Naravno, mi koji nismo smo zamoljeni od gazde, po paljenju svetla i gašenju muzike, da ipak napustimo lokal, šta će čovek, nije do njega. PS... U gornjem Milanovcu je, isto kada i nama, uvedena slična zabrana. Vlasnici kafića, kao i dosta njihovih gostiju su odlučili da se pobune, tako da su svakoga dana po zatvaranju kafića odlazili ispre opštine (ili neke druge zgrade, ne sećam se tačno) i mirno protestvovali. Upalilo im je. A ja živim negde drugo, ponosno... 13.03.2005. Podignimo Stupove, najzad nešto lepo i u Kruševcu! U subotu, 12.03.2005. godine, održan je humanitarni koncert pod nazivom OBNOVIMO SEBE PODIGNIMO STUPOVE. Broj izvođača ali i posetioca je bio zaista impresivan, kao i sam koncert. Pored gostiju iz Beograda, učestvovali su i izvođači iz Kruševca, hor "Sveti knez Lazar", KUD 14. Oktobar, kao i gosti iz Rusije koji su oduševili publiku izvođenjem pesama "Srpska se truba s Kosova čuje" i "Tamo daleko" na srpskom jeziku, kao i obraćanjem publici koja je dobar deo razumela i bez pomoći prevodioca, za svaku pohvalu!
Posebno lep, veoma impresivan deo koncerta je bio nastup sastava "Stupovi" čiji deo "Iokulatores Slavenses" smo nedavno slušali u zgradi opštine. Izvođenjem starih srpskih pesama oduševili su publiku, koja je na žalost delimično pokvarila ceo koncert u pokušaju da pesme isprati tapšanjem u ritmu (samo pokušaj) muzike, čak i u slučaju duhovnih pesama, ali to svakako nije uspelo da umanji lepotu ove muzike.
Svako ko nije mogao, ili nije znao za ovaj događaj bi morao da dođe do muzike sastava "Stupovi" ili "Iokulatores Slavenses". Kao što čovek mora znati istoriju svoga naroda, tako mora znati i muziku, koja je sastavni deo kulture i karaktera naroda. Naša muzika to svakako zaslužuje i morala bi omogućiti slušaocu da shvati da je to naš etno, a ne užasno prepevani, turski ili grčki pop, u izvođenju muzički nepismenih striptizeta i njihovih estradnih kolega.
Posebno lep, veoma impresivan deo koncerta je bio nastup sastava "Stupovi" čiji deo "Iokulatores Slavenses" smo nedavno slušali u zgradi opštine. Izvođenjem starih srpskih pesama oduševili su publiku, koja je na žalost delimično pokvarila ceo koncert u pokušaju da pesme isprati tapšanjem u ritmu (samo pokušaj) muzike, čak i u slučaju duhovnih pesama, ali to svakako nije uspelo da umanji lepotu ove muzike.Svako ko nije mogao, ili nije znao za ovaj događaj bi morao da dođe do muzike sastava "Stupovi" ili "Iokulatores Slavenses". Kao što čovek mora znati istoriju svoga naroda, tako mora znati i muziku, koja je sastavni deo kulture i karaktera naroda. Naša muzika to svakako zaslužuje i morala bi omogućiti slušaocu da shvati da je to naš etno, a ne užasno prepevani, turski ili grčki pop, u izvođenju muzički nepismenih striptizeta i njihovih estradnih kolega. 23.03.2005. Menjamo imena ili, šta? Priča o Zakićevoj ulici... Nije potrebno mnogo da se pogodi koja je ulica na slici. Ponos Kruševca, ili za Kruševac sa ponosom, ulica Zakićeva, mesto provoda, odrastanja, zabave, urbanog napretka... Na žalost, naše stručnjake za niskogradnju su, kao i putare, iznenadili sneg i hladnoća, negde sredinom oktobra ili novembra, ne sećam se ali nije ni bitno. Sram ga bilo, pada zimi, pa kako da rade. Evo sada je otopljen i osušen, ali su neki ljudi izgleda neobavešteni. Niko im nije saopštio, nije bilo na vestima, šta li, verovatno ne čitaju ovo ali... i ovo je neka vrsta objave pa ako slučajno nalete... ASVALTIRAJTE ZAKIĆEVU, BRE!!!
Ipak, da ne budem grub do kraja, možda je problem u promeni imena ulica, a naša neobaveštena, legalistička vlast ne želi da asvaltira ulicu po novom imenu ako su im sredstva data za za asvaltiranje Zakićeve. Zamislite oni asvaltiraju Mikinu ili Žikinu, pa kad dođe Dinkić i pita što je asvaltirana Žikina kada su pare iz budžeta date za Perinu, ko će to da objasni? Znam samo da su mi cipele izgledale kao kroz njivu da sam išao u grad, iako sam na blato nailazio tek u centru. Sada se, do duše, osušilo pa... opasno je samo ako imate kola sa malim klirensom, ili ste smotani pa se sapletete.
Bid zona, tržni centri, zgradurine, užasi... i? Najružnija zgrada, u celom regionu, nalazi se na uglu ulica Zakićeve i Veselina Nikolića. Još nije gotova ali... oblepljena belim pločicama koje ne bih ni u kupatilo stavio, upravo na kupatilo liči, samo izvrnuto naopako. Stvarno bi mi bilo žao da od jedne od mojih omiljenih ulica naprave ruglo. Zgrada do zgrade, sve jako različite po dizajnu, naružiće ulicu koja je svim kruševljanima jedna od omiljenih. Ne znam šta je nadležnost zavoda za urbanizam, šta uče ove nove arhitekte na fakultetima, ko kome daje dozvole za onakve karakondžule ali bi lepo bilo da im neko kaže da bi kruševljani voleli da se njihov grad vremenom ulepšava, ne da se... znate već!
Kako bilo, od Centra, preko Kosovske, pa do Bagdale, Zakićeva, ili kako god se u budućnosti zvala, ostaće upamćena kao težište zbivanja Kruševca, bilo da su u pitanju kafići, tuče, ubistva, ružne zgrade, prvi poljubac, prvi joint, prvo povraćanje od alkohola, Grizli (i nekada grizlijade), prvo privođenje, "spektakularna" hapšenja u "sablji", ili bilo šta drugo čega ja sada ne mogu da se setim, a vama je važno.
Ipak, da ne budem grub do kraja, možda je problem u promeni imena ulica, a naša neobaveštena, legalistička vlast ne želi da asvaltira ulicu po novom imenu ako su im sredstva data za za asvaltiranje Zakićeve. Zamislite oni asvaltiraju Mikinu ili Žikinu, pa kad dođe Dinkić i pita što je asvaltirana Žikina kada su pare iz budžeta date za Perinu, ko će to da objasni? Znam samo da su mi cipele izgledale kao kroz njivu da sam išao u grad, iako sam na blato nailazio tek u centru. Sada se, do duše, osušilo pa... opasno je samo ako imate kola sa malim klirensom, ili ste smotani pa se sapletete.Bid zona, tržni centri, zgradurine, užasi... i? Najružnija zgrada, u celom regionu, nalazi se na uglu ulica Zakićeve i Veselina Nikolića. Još nije gotova ali... oblepljena belim pločicama koje ne bih ni u kupatilo stavio, upravo na kupatilo liči, samo izvrnuto naopako. Stvarno bi mi bilo žao da od jedne od mojih omiljenih ulica naprave ruglo. Zgrada do zgrade, sve jako različite po dizajnu, naružiće ulicu koja je svim kruševljanima jedna od omiljenih. Ne znam šta je nadležnost zavoda za urbanizam, šta uče ove nove arhitekte na fakultetima, ko kome daje dozvole za onakve karakondžule ali bi lepo bilo da im neko kaže da bi kruševljani voleli da se njihov grad vremenom ulepšava, ne da se... znate već! Kako bilo, od Centra, preko Kosovske, pa do Bagdale, Zakićeva, ili kako god se u budućnosti zvala, ostaće upamćena kao težište zbivanja Kruševca, bilo da su u pitanju kafići, tuče, ubistva, ružne zgrade, prvi poljubac, prvi joint, prvo povraćanje od alkohola, Grizli (i nekada grizlijade), prvo privođenje, "spektakularna" hapšenja u "sablji", ili bilo šta drugo čega ja sada ne mogu da se setim, a vama je važno.05.04.2005. Robovlasnička stranka Srbije Osnovana daleke 1991. godine, od strane par entuzijasta srednje mašinsko-elektrotehničke škole u Kruševcu, sa samo jednim robom i jednim goničem robova, Robovlasnička stranka Srbije je u svom kratkom postojanju postavila osnov za društvo kakvo danas imamo. Još pre skoro petnaest godina, ja kao sekretar stranke sam se zalagao za ukidanje svih prava radnika, brisanje pojma penzioner i zabranjivanje korišćenja liftova u višespratnicama.
Nadam se da vam ovo nije smešno, ne bi trebalo da bude jer živimo u uslovima koji su i gori od ovih navedenih. Radnicima čije su fabrike pred privatizaciju ili u samom toku privatizacije se smanjuju plate, da bi novi gazda mogao, po dolasku, da ih poveća kako ne bi prekršio odredbe ugovora, radnici se šalju na radove znatno ispod stručne spreme kako bi sami podneli ostavke...
Danas smo primili jedan interesantan e-mail, od osobe koja se predstavila kao radnik jedne fabrike u Kruševcu. Njegovu poruku prenosimo uz naznaku da ovo nije naš stav, niti imamo dokaza da je iskaz tačan, niti imamo bilo kakve kontakte u pomenutoj fabrici. Ako nije, izvinjavamo se ali... svakako treba proveriti. E-mail sledi:
Nadam se da vam ovo nije smešno, ne bi trebalo da bude jer živimo u uslovima koji su i gori od ovih navedenih. Radnicima čije su fabrike pred privatizaciju ili u samom toku privatizacije se smanjuju plate, da bi novi gazda mogao, po dolasku, da ih poveća kako ne bi prekršio odredbe ugovora, radnici se šalju na radove znatno ispod stručne spreme kako bi sami podneli ostavke...Danas smo primili jedan interesantan e-mail, od osobe koja se predstavila kao radnik jedne fabrike u Kruševcu. Njegovu poruku prenosimo uz naznaku da ovo nije naš stav, niti imamo dokaza da je iskaz tačan, niti imamo bilo kakve kontakte u pomenutoj fabrici. Ako nije, izvinjavamo se ali... svakako treba proveriti. E-mail sledi:
" MORAM VAM RECI DA U FABRICI ##### ############ U MENZI NEMA FISKALE KASE GODINU DANA I DA SU PROIZVODI KOJE JEDU RADNICI SA ISTEKLIM ROKOM UPOTERBE!!! MOLIM VAS ZASTO SE TO MORA TRPETI?!!!!"
Da bi izbegli eventualnu tužbu zbog klevete (jer nemamo nikakav dokaz), ime fabrike nije objavljeno. Fabrika se bavi izradom kartonske ambalaže pa... ko razume, shvatiće.
14.04.2005. Kilo struje, u kesi, za poneti... Na samom početku XXI veka svet se bori sa problemima globlnog zagrevanja, terorizmom, ptičjim gripom, rastom cene nafte, istraživanjem svemira i ko zna šta sve ne. Mi se oko toga ne brinemo, naši problemi su loše saobraćajnice (problem rešili Rimljani još pre Hrista), korupcija, a izgleda i stuja (a samo o Tesli pričamo). Prosto je neshvatljivo da pričamo o EU a da nam bez najave, tek tako, isključuju struju. Nije baš ceo grad ali... Kako objasniti nekome ko posle posla ide da kopa, sadi, bere, muze nemam pojma šta (uz dužno poštovanje prema svim oblicima rada), da struja služi za još nešto osim da vidi rupu u WC-u kad ide da piša. Ljudi koji rad na računaru smatraju zaluđivanjem, a isti koriste samo za mine, tetris i pasijans vam se mogu samo nasmejati kada im kažete da zbog njihove nemarnosti, ne samo što izgubite sve ono od kada ste poslednji put kliknuli CTRL+S, nego vam može stradati napajanje, pa i nešto gore, a da ono čime se bavite NE MOŽE BEZ STRUJE.
I tako, u mom naselju, na pravcu dolazećeg brdsko-planinskog vazduha, uz opojan miris kontejnera, odavno polomljenih, bez poklopaca, uz sadržinu razbacanu unaokolo ljubaznošću lokalnih cigana (romske nacionalnosti; rom=čovek) tako da daju šarenilo i raznolikost usnulom sivilu Rasadnika, struje nema, nema, pa dođe oko pola 4, očekujem nestanak svakog trena pa konstantno pritiskam gore pomenutu kombinaciju i sanjam UPS, sećam se Kruševca dana kada su su devojčice bile mršavije (bar što se zadnjica tiče, ovo stvarno ni na šta ne liči), kada se blato donosilo u grad, ne nosilo iz njega... nebitno, i onako će retko ko razumeti, i opet ću morati da brišem smešne e-mailove tipa, "pa što ti ne uradiš nešto", "šta ti sereš, ko si pa ti", "Kruševac je najlepši grad, nemaš ti pojma" i sl... a 70% poruka stiže iz zemalja EU ili bar iz Niša ili Beograda.
Svakako da volim svoj grad, zato sam tu i ostao, sve više razmišljam da odem ali... dok sam tu, sve što pokušavam jeste da ukažem na problem, da kažem šta ne valja. Najgore je to što problem niko ne vidi, ili se pravi da ne vidi, zato se i ljute kada čuju istinu. Ljute se kada im neko, ako ne poruši onda barem malo uzdrma svet iz mašte u kojem se tripuju da lepo žive. A kada vide, onda pobegnu, pobegnu i prave se fini, zaborave sve, promene naglasak, završe neki "perspektivan" fakultet koji im omogući stalni radni odnos u nekoj od gomile knjižara, pekara ili prodavnica svakojake robe, druže se sa par ljudi koje poznaju odavde, kriju se od celog sveta, života, realnosti i na kraju vrate kući, kod tate i mame na domaću hranu, ožene ili udaju, naprave decu koju frustriraju svojim neostvarenim željama, tripuju se na religiju i srpsku radikalnu stranku, gledaju serije i kvizove, pričaju kako će "biti bolje" ili "ne može uvek ovako", slušaju Cecu, Željka, gledaju Grand, Pink, BK i sl "produkcije", gledaju političke talk show emisije sa raznoraznim sujetnim, korumpiranim i polupismenim kreaturama od političara, tove decu brzom hranom jer ih mrzi da im nešto spreme, i opet u nedelju na selo, da vidimo šta je rodilo, da li je koka snela koje jaje, jel deda umro da prodamo njive... ajde neću više, bar za sad.
I tako, u mom naselju, na pravcu dolazećeg brdsko-planinskog vazduha, uz opojan miris kontejnera, odavno polomljenih, bez poklopaca, uz sadržinu razbacanu unaokolo ljubaznošću lokalnih cigana (romske nacionalnosti; rom=čovek) tako da daju šarenilo i raznolikost usnulom sivilu Rasadnika, struje nema, nema, pa dođe oko pola 4, očekujem nestanak svakog trena pa konstantno pritiskam gore pomenutu kombinaciju i sanjam UPS, sećam se Kruševca dana kada su su devojčice bile mršavije (bar što se zadnjica tiče, ovo stvarno ni na šta ne liči), kada se blato donosilo u grad, ne nosilo iz njega... nebitno, i onako će retko ko razumeti, i opet ću morati da brišem smešne e-mailove tipa, "pa što ti ne uradiš nešto", "šta ti sereš, ko si pa ti", "Kruševac je najlepši grad, nemaš ti pojma" i sl... a 70% poruka stiže iz zemalja EU ili bar iz Niša ili Beograda. Svakako da volim svoj grad, zato sam tu i ostao, sve više razmišljam da odem ali... dok sam tu, sve što pokušavam jeste da ukažem na problem, da kažem šta ne valja. Najgore je to što problem niko ne vidi, ili se pravi da ne vidi, zato se i ljute kada čuju istinu. Ljute se kada im neko, ako ne poruši onda barem malo uzdrma svet iz mašte u kojem se tripuju da lepo žive. A kada vide, onda pobegnu, pobegnu i prave se fini, zaborave sve, promene naglasak, završe neki "perspektivan" fakultet koji im omogući stalni radni odnos u nekoj od gomile knjižara, pekara ili prodavnica svakojake robe, druže se sa par ljudi koje poznaju odavde, kriju se od celog sveta, života, realnosti i na kraju vrate kući, kod tate i mame na domaću hranu, ožene ili udaju, naprave decu koju frustriraju svojim neostvarenim željama, tripuju se na religiju i srpsku radikalnu stranku, gledaju serije i kvizove, pričaju kako će "biti bolje" ili "ne može uvek ovako", slušaju Cecu, Željka, gledaju Grand, Pink, BK i sl "produkcije", gledaju političke talk show emisije sa raznoraznim sujetnim, korumpiranim i polupismenim kreaturama od političara, tove decu brzom hranom jer ih mrzi da im nešto spreme, i opet u nedelju na selo, da vidimo šta je rodilo, da li je koka snela koje jaje, jel deda umro da prodamo njive... ajde neću više, bar za sad. 23.04.2005. Du hasst mich! 6.6 I pokaja se Bog što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu
Ne znam jeste li čitali bibliju ali ovo je uvod u potop. Bogu se nije nešto naročito svidelo ono što ljudi rade po zemlji pa je odlučio da reinstalira sistem, napravio je potop, a boot disk mu je bila Nojeva barka. Novi operativni sistem je još uvek u opticaju mada, očigledno, radi mnogo lošije od onog prethodnog, ni mr Gates ga ne bi gore smislio. Šta se čeka sa novom reinstalacijom, Boga pitaj...
Svakako, potop više ne bi bio adekvatno rešenje, ni prošli nije baš najbolje objašnjen. Da bi se pokrila cela planeta nivo vode se mora podići za preko 8000 metara koliko iznosi visina najvišeg vrha. Mnogo vode, koga ne mrzi neka računa zapreminu i neka razmišlja o mogućem izvoru ali... Bog je svemoguć pa... njemu to nije bio problem. Ono što je sada problem je što smo, u međuvremenu, naučili da pravimo brodove i podmornice pa i bilo malo teže odrediti one koji bi preživeli i (uz mnogo incesta) ponovo se razmnožili po Zemlji.
Jedna stvar je sigurna, teško da bi bilo ko iz Kruševca bio izabran za opstanak i dalju reprodukciju.
Prekid zbog važnog saopštenja!!!
Upravo se završava utakmica Crvena Zvezda : Partizan, trenutni rezultat 1:1 ali... bar kako radio komentator priča, sa juga lete stolice na istok, žandarmerija utračava na stadion, sranje, sranje, sranje... Dokle će tako biti, pa... eto još jednog razloga za resetovanje.
02.05.2005. Nije kuče krivo! A zašto bi i bilo. Kada neko, ko za sebe kaže da živi u gradu, bacanje punih kesa đubreta kroz prozor smatra normalnim, kulturnim ljudskim ponašanjem onda ne možemo da krivimo kuče koje tu kesu pocepa i đubre razbaca po dvorištu. Slika sa desne strane je iz naselja Rasadnik 2, mada slično možete videti svuda po gradu. Ipak mi svi tu živimo, ovakve stvari se ne donose, ovo je stvar opšte kulture, vaspitanja ali i slabog razmišljanja. Vrućine još nisu došle ali nisu ni ekstra neophodne da se razviju bakterije, u dvorištu, gde se deca igraju. Kazna za ovakvo ponašanje bi morala biti strašna, novčano gledano, ali i strašnija jer bih, da se pitam (a na sreću većine ni za šta se ne pitam), ljude koji ovo rade slao, o njihovom trošku, na terapiju kod psihijatra. I morao bi da ide tamo sve dok doktor ne potpiše da je pronašao uzrok problema i otklonio ga. U stvari, mnoge naše svakodnevne gluposti bi mogle biti rešene na ovaj način. Svako ko zaustavi kola na sred ulice da bi kupio paklu cigara, svaki roditelj koji držeći dete za ruku pretrčava ulicu na crveno, svi oni koji išaju i seru po ulazima, svi oni... i još mnogo drugih. Na žalost, živimo u državi koju vode ljudi ne mnogo zainteresovani za običan život, običnih ljudi.
10.05.2005. Vodič kroz Kruševac Dobrodošli u naš mali grad, ako ste prvi put ovde može se desiti da budete zbunjeni stvarima koje ćete retko sresti bilo gde drugo. Da ne bi pogrešno protumačili, KŠOL je odlučio da vam, u nekoliko rečenica, predstavi sve razlike u odnosu na ostale gradove kao i pojasni u čemu grešite kada prvi put dođete u KŠ.
- Cigan male (popularan naziv za vikend naselja Egipćana i Roma) dočekaće vas na ulazima u naš grad ako dolazite iz pravca juga ili zapada. Nema razloga za paniku jer su stanovnici ovih naselja veseli, dobroćudni ljudi koji će vas ljubazno zamoliti za koji dinar ili nešto staro zarad pomoći ugroženima u Indoneziji, Iraku i Africi. Karakteristična arhitektura ovih naselja podestiće vas na filmove o Bejrutu ili Mogadišu u vreme najžešćih okršaja sa svim sadržajima tipa polu-srušenih kuća, ljudi bez odeće, gvožđurije, vatre i sl.
- Psi lutalice. U stvari, ovo je veoma efikasan način za kontrolu brzine kretanja pešaka. Za razliku od evropskih, kao i nekih srpskih gradova, gde se kontroliše samo brzina kretanja vozila, vlast u Kruševcu je primetila da i brzina kretanja pešaka značajno utiče na bezbednost učesnika u saobraćaju. Pošto konvencionalni radari nisu adekvatni za upotrebu sa ljudima traženo je optimalno rešenje. Psi lutalice su se pokazali kao izvrsni. U slučaju prebrzog hoda ili trčanja, reagovaće u zavisnosti od intenziteta istog. Uvedene su tri klase: mali, srednji i veliki psi. Mali psi su lake, mobilne jedinice sposobne da pokriju veliku površinu i služe za osmatranje i obaveštavaanje sledeće, srednje klase. Psi srednje veličine su aktivni operativci koji će lajanjem, ili ujedom (ako vas lajanje ne uspori) veoma brzo uspostaviti red. Veliki psi su tu radi pdrške srednjim psima u slučaju masovnih prekršaja, kada je potrebno delovati protiv težih prekršioca i sl.
- Mnogobrojni učesnici u saobraćaju, što se vozila tiče, ljubazno će zaustaviti svoje vozilo na sred ulice i izaći iz njega ne bi li vam ukazali na lokalne trafike i prodavnice. Šta više i sami će odšetati do iste za slučaj da je niste primetili. Ne trubite im, oni to rade za vaše dobro.
- Uvidevši da, bez obzira na godine, stanovnici grada ne umeju da vode računa o sebi i svom vremenu, opštinske vlasti su početkom veka (XXI) odlučile da uvedu svojevrsni policijski čas ograničenog domena, tj da zabrane rad kafićima posle ponoći (osim petkom i subotom kada rade do 01:00). U suštini, opština je još jednom pokazala da će raditi sve što je dobro za svoje sugrađane bez obzira šta oni o tome mislili. Ovo je bila izvrsna odluka jer je od donošenja iste uspeh đaka u školama neverovatno porastao, opao je broj narkomana (jer im je bez veze da se drogiraju ako kafići ne rade posle jedan), broj krivičnih dela i prekršaja vezanih za nasilje je u značajnom padu (nema više tuča, ubistava, a gradonačelnik može mirno da šeta noću bez bojazni da će ga neko napasti), može se reći da je Kruševac najbezbedniji grad na Balkanu.
- Ako volite da izlazite bićete više nego oduševljeni. Od strane većine estradnih zvezda Kruševac je nazvan prestonicom narodne muzike. Mnogobrojni lokali po celom gradu ponudiće vam mogućnost da aktivno uživate u negovanju ove, nama jako značajne, tradicije. Tako ćete moći da poslušate najpopularnije pesme kruševačke omladine zaražene opijajućim zvucima dalekog istoka u izvođenju lepih ali i glasovno superiornih pevaljki (popularan naziv za vokalne umetnice u Srbiji), kao i njihovih kolega. Moći ćete da odigrate neko od naših kola, iako se tradicionalno igraju samo na svadbama i sličnim veseljima. U Kruševcu, sve je dopušteno ako vas čini veselim.
Puno je stvari koje zbog tako malo prostora na internetu ne mogu biti prezentovane vama, našim dragim gostima ali pravo rešenje je svakako da nas posetite i uverite se sami. Dobrodošli...
03.06.2005. Power to the chicken! Los Anđeles -- Kokošku Ofeliju, iz Johanesburga u Kaliforniji, sud je oslobodio optužbe, zbog nezakonitog prelaženja preko autoputa. Njeni vlasnici neće morati da plate kaznu od 55 dolara, iako kalifornijski zakoni predviđaju da je za živinu kažnjivo da prelazi autoputeve u toj američkoj državi. Advokat koji je zastupao vlasnike kokoške Ofelije, uspeo je da dokaže da Ofelija ne može biti optužena, jer nije živina, već je pripitomljena i spada medju kućne ljubimce, kao što su psi, mačke i zlatne ribice, kojima prelaženje autoputa nije zabranjeno zakonom. Sudija se složio sa advokatima kokoške i odbacio slučaj. [ IZVOR B92 | www.b92.net ]
I sad ja treba nekome da objašnjavam zašto mislim da kod nas ipak ima nekih stvari koje ne funkcionišu baš kako treba! Ako pođem iz Rasadnika ka Koloniji, tek da svratim do ortaka da bi zajedno prošetali gradom, prvo moram da osmotrim ima li kod kontejnera više od dva-tri psa lutalice, verujući da kada su u manjem broju neće da me napadnu. Kada prođem tu opasnost (na više mesta do duše) sledi "cigan mala". Cig... ovaj, Romi nisu sami po sebi opasni ali... gomila gvožđurije nabacana je po trotoaru, uvek je neki tepih, potpuno mokar sa cig... ovaj Romkinjom na njemu koja ga trlja pokušavajući da ga opere, gomila dece pali razno-razne otpatke, opet po trotoaru što sve zajedno znači da bar 50 do 100 metara moram hodati po ulici kojom automobili proleću... ali da ne ispadne opet kako samo kritikujem, pošto ljudi u Kruševcu iznošenje činjenica, ili takozvane istine, smatraju zlonamernim ponašanjem sujetnog pojedinca, a nikako konstruktivnom kritikom čoveka koji samo želi bolje svom gradu moram priznati da mi se sviđa kako napreduje pešačka zona u Zakićevoj ulici. Samo se nadam da će imati uspeha u sprečavanju pojedinaca da parkiraju svoje automobile u istoj. Nekim ljudima izlazak u grad propadne ako ne parkiraju svoj ponos na očigled svih ostalih. Takođe se nadam da buldožeri i palete sa ciglama mnogobrojnih objekata u izgradnji neće oštetiti podlogu kada ista stigne do onih delova ulice gde se ti objekti nalaze.. i tako se nadam i nadam već godinama u ovom gradu i... nekako uvek ta nada ostaje, sve ostalo je otišlo u...
I sad ja treba nekome da objašnjavam zašto mislim da kod nas ipak ima nekih stvari koje ne funkcionišu baš kako treba! Ako pođem iz Rasadnika ka Koloniji, tek da svratim do ortaka da bi zajedno prošetali gradom, prvo moram da osmotrim ima li kod kontejnera više od dva-tri psa lutalice, verujući da kada su u manjem broju neće da me napadnu. Kada prođem tu opasnost (na više mesta do duše) sledi "cigan mala". Cig... ovaj, Romi nisu sami po sebi opasni ali... gomila gvožđurije nabacana je po trotoaru, uvek je neki tepih, potpuno mokar sa cig... ovaj Romkinjom na njemu koja ga trlja pokušavajući da ga opere, gomila dece pali razno-razne otpatke, opet po trotoaru što sve zajedno znači da bar 50 do 100 metara moram hodati po ulici kojom automobili proleću... ali da ne ispadne opet kako samo kritikujem, pošto ljudi u Kruševcu iznošenje činjenica, ili takozvane istine, smatraju zlonamernim ponašanjem sujetnog pojedinca, a nikako konstruktivnom kritikom čoveka koji samo želi bolje svom gradu moram priznati da mi se sviđa kako napreduje pešačka zona u Zakićevoj ulici. Samo se nadam da će imati uspeha u sprečavanju pojedinaca da parkiraju svoje automobile u istoj. Nekim ljudima izlazak u grad propadne ako ne parkiraju svoj ponos na očigled svih ostalih. Takođe se nadam da buldožeri i palete sa ciglama mnogobrojnih objekata u izgradnji neće oštetiti podlogu kada ista stigne do onih delova ulice gde se ti objekti nalaze.. i tako se nadam i nadam već godinama u ovom gradu i... nekako uvek ta nada ostaje, sve ostalo je otišlo u... 28.06.2005. Vidovdan... Pre nešto više od šest stotina godina, iz našeg grada, tada pravog grada, prestonice, ka Kosovu, krenula je srpska vojska predvođena knezom Lazarom Hrebeljanovićem na polje Kosovo da zaustavi pohod islamske imperije ka Evropi i hrišćanstvu. muslimani jesu zaustavljeni ali svu cenu smo platili mi. Ove godine, Vidovdan se u Kruševcu obeležava kao i svake dosadašnje, možda ne tako emocionalno i spektakularno kao nekada ali se obeležava. UBeogradu gostuje Bjelo Dugme, što baš nije oduševilo ljude koji Vidovdan smatraju našim važnim praznikom, nije ni mene oduševilo, naprotiv (ali koga boli šta ja mislim...). Važno je da će se narodu opet uzeti kinta na galamu, reklamu uz sponzorstvo penušavog (po nekima i kancerogenog) napitka, koji ima običaj da sponzoriše sportiste, revolucije i muzičare.
Naš gradonačelnik (bilo bi dobro da se biraju i seljonačelnici?), je otvorio BID zonu više poklanjajući pažnju dobacivanjima prisutnih, Amera niko nije ni slušao, dali su kintu i šta sad hoće? Možda je najlepšu stvar uradio Meda, vlasnik Grizlija, dovevši dva momka da, imitirajući ulučne svirače mnogo većih gradova, ispred kafića po nesnosnoj vrućini zabave posetioce lepom gitarskom svirkom starih rok hitova (momcima svaka čast, lepa svirka).
Sve u svemu, dobili smo pešačku zonu, toliko traženu, pominjanu zadnjih godina, možda ne baš tamo gde smo očekivali ali... ima ljudi koji misle da je išta bolje nego ništa pa... u suštini lepo izgleda, malo je naružava dizajn nekih tek izniklih objekata, betonske (ćelavci) barikade, nama preko potrebne zbog gomile likova koji ovakve površine smatraju najboljim za parkiranje svojih automobila kao i reflektori koji svojim izgledom užasno odudaraju od ostatka ulice, a da ne pričam o betonskim stubovima predviđenim za lepljenje plakata, oglsasa (šta li već...) koji podsećaju na one iz partizanskih filmova (samo nedostaju izveštaji o napretku trećeg rajha na istočnom frontu). Ipak, lepo prihvaćena od stanovnika naše opštine, pešačka zona će biti hit (bar jedno leto), uživaćemo u borbi ozvučenja naše dve otvorene disko-folko-teke (ja i ne ali... opet... ko mene pita za bilo šta, a i zašto bi).
Naš gradonačelnik (bilo bi dobro da se biraju i seljonačelnici?), je otvorio BID zonu više poklanjajući pažnju dobacivanjima prisutnih, Amera niko nije ni slušao, dali su kintu i šta sad hoće? Možda je najlepšu stvar uradio Meda, vlasnik Grizlija, dovevši dva momka da, imitirajući ulučne svirače mnogo većih gradova, ispred kafića po nesnosnoj vrućini zabave posetioce lepom gitarskom svirkom starih rok hitova (momcima svaka čast, lepa svirka). Sve u svemu, dobili smo pešačku zonu, toliko traženu, pominjanu zadnjih godina, možda ne baš tamo gde smo očekivali ali... ima ljudi koji misle da je išta bolje nego ništa pa... u suštini lepo izgleda, malo je naružava dizajn nekih tek izniklih objekata, betonske (ćelavci) barikade, nama preko potrebne zbog gomile likova koji ovakve površine smatraju najboljim za parkiranje svojih automobila kao i reflektori koji svojim izgledom užasno odudaraju od ostatka ulice, a da ne pričam o betonskim stubovima predviđenim za lepljenje plakata, oglsasa (šta li već...) koji podsećaju na one iz partizanskih filmova (samo nedostaju izveštaji o napretku trećeg rajha na istočnom frontu). Ipak, lepo prihvaćena od stanovnika naše opštine, pešačka zona će biti hit (bar jedno leto), uživaćemo u borbi ozvučenja naše dve otvorene disko-folko-teke (ja i ne ali... opet... ko mene pita za bilo šta, a i zašto bi).01.09.2005. I'll be back! Prvi septembar, dan koji, iako odavno ne idem u školu, u meni izaziva nelagodnost. Kraj letnjeg (ako je ovo bilo leto) raspusta, ustajanje za školu, učenje... muka. Danas to nije toliko strašno. Svakih par nedelja neki štrajk, ako nema štrajka onda raspust, deca se više ne plaše učitelja kao mi nekada, učitelje nije briga što deca nemaju pojma (trideset i neki po znanju na nivou Evrope)!
No, koga briga... Koga briga što je leto prošlo kada je bilo, kako je bilo. Jedan koncert, na račun opštine i... ne mogu da se setim... ako ne računamo bendove po K.P.D. i valjanje u čokoladi... pa, ništa se posebno nije desilo. Možda nekoliko tuča, razbijenih glava, ujeda pasa lutalica, standardno za KŠ.
U suštini, neko je u gradu odlučio da istera sve koji pokazuju bar malo želje da nešto urade, da nešto vide ili dožive, žele da grad prepuste ignorantnim ljudima, uživaocima dosade, pljeskavica i narodnjaka. Prolazio sam pored zavoda za zapošljavanje i primetio interesantan plakat. Tamo gde bi trebalo da se nalaze spiskovi poslova, gde bi trebalo naći uputstva i pomoć mladima kako da obezbede sebi neku crkavicu, nalazi se uputstvo kako da odu iz zemlje!!! Naime, Po ulasku u EU, Češka republika je ostala bez dobrog dela stručne radne snage (otišli ljudi u DE i sl) pa su odlučili da uvoze ljude iz zemalja bivše SFRJ! naši se oduševili, našli način kako da smanje nezaposlenost, lepo isteraju sve ljude sa fakultetom ili višom školom u Češku i... rešen problem. A zemlju će da vode polupismeni eksperti, ljudi koji misle da je šljiva najtraženiji proizvod XXI veka, a IT i industrija su nešto što postoji tamo negde al: "De to nama treba, će da prodajemo suve šljive Nemcima, mi smo mnogo pametni, a oni nisu. A ovi naši što misle da jesu nek idu tamo, kuj će nam moj ovde!" I tako, odem ja lepo da izvadim pasoš i da idem u Češku, poslova za moju struku ima sasvim dovoljno. Piću češko pivo, upoznaću Čehinje, gledaću Spartu i... vratiću se nekad, samo neću da idem u kafanu da naručim Karleušu, neću da napravim kuću od 500 kvadrata i neću da... nebitno, u stvari možda i ne odem pa... pričaćemo već.
No, koga briga... Koga briga što je leto prošlo kada je bilo, kako je bilo. Jedan koncert, na račun opštine i... ne mogu da se setim... ako ne računamo bendove po K.P.D. i valjanje u čokoladi... pa, ništa se posebno nije desilo. Možda nekoliko tuča, razbijenih glava, ujeda pasa lutalica, standardno za KŠ. U suštini, neko je u gradu odlučio da istera sve koji pokazuju bar malo želje da nešto urade, da nešto vide ili dožive, žele da grad prepuste ignorantnim ljudima, uživaocima dosade, pljeskavica i narodnjaka. Prolazio sam pored zavoda za zapošljavanje i primetio interesantan plakat. Tamo gde bi trebalo da se nalaze spiskovi poslova, gde bi trebalo naći uputstva i pomoć mladima kako da obezbede sebi neku crkavicu, nalazi se uputstvo kako da odu iz zemlje!!! Naime, Po ulasku u EU, Češka republika je ostala bez dobrog dela stručne radne snage (otišli ljudi u DE i sl) pa su odlučili da uvoze ljude iz zemalja bivše SFRJ! naši se oduševili, našli način kako da smanje nezaposlenost, lepo isteraju sve ljude sa fakultetom ili višom školom u Češku i... rešen problem. A zemlju će da vode polupismeni eksperti, ljudi koji misle da je šljiva najtraženiji proizvod XXI veka, a IT i industrija su nešto što postoji tamo negde al: "De to nama treba, će da prodajemo suve šljive Nemcima, mi smo mnogo pametni, a oni nisu. A ovi naši što misle da jesu nek idu tamo, kuj će nam moj ovde!" I tako, odem ja lepo da izvadim pasoš i da idem u Češku, poslova za moju struku ima sasvim dovoljno. Piću češko pivo, upoznaću Čehinje, gledaću Spartu i... vratiću se nekad, samo neću da idem u kafanu da naručim Karleušu, neću da napravim kuću od 500 kvadrata i neću da... nebitno, u stvari možda i ne odem pa... pričaćemo već. 24.09.2005. Ja tvoj sluga, ja tvoj rabotnik... We are the robots, tra la la la... progres, tehnologija, automatizacija, cunami, uragan, Iran, Irak, Severna Koreja, Isus, Muhamed, Manitu, Microsoft, USA, CIA, BIA, NATO, zlato, nafta, voda, Coca-Cola, Red Bull, Holiwood, Boliwood, Al Quaida, ptičji grip, AIDS, rak, sex, Real Madrid, Abramovič, ISS, Nokia, techno, industrial ...Radioactivity!
Polovinom prošloga veka, Albert Einstein je imao problema sa svojom torijom relativiteta iz razloga nepriznavanja kvantne mehanike, ili, kako je on to rekao: "Bog se ne igra kockicama", a odnosi se na "elemenat neodređenosti ili slučaja, što na temeljan način utiče na ponašanje materije u malim razmerama" kako to reče Steven Hawking. Na Albertovu žalost, ili se Bog igra kockicama ili je nešto drugo u pitanju.
I sada se neko pita, šta li to ovaj bulazni ovde. U Albertovo doba nauka je bila jako popularna, čak postoji i časopis koji se tako zove. Nauka je bila interesantna i pristupačna. Danas se u toku jednog dana uradi više nego tada za godinu, pa je mnogima teško da sve to prate. Možda smo zato, ponekad, takvi kakvi smo. Nismo bolji od mrava u zatvorenom (staklenom) mravinjaku. Živimo svoje živote apsolutno nesvesni 90% stvari oko nas, mislimo da smo gospodari svojih života (bar nam tako kažu na TV-u), živimo, radimo, provodimo se, svoje obrazovanje zasnivamo na zakonima fizike od pre 70 godina (to bi bilo kao da smatramo da je parna lokomotiva najbolje transportno sredstvo), istoriju učimo iz američkih filmova, književnost takođe, jedemo kao svinje (a i po težini im se približavamo)...
Neo je pogrešio, uzeo je pogrešnu pilulu. Želeo je da ljudima pokaže kako izgleda stvarnost ne shvatajući da ljudi više vole da žive u laži i da im je "lepo" nego da prihvate istinu i pokušaju da bilo šta promene. Chosen one? Jes boli ga...
Polovinom prošloga veka, Albert Einstein je imao problema sa svojom torijom relativiteta iz razloga nepriznavanja kvantne mehanike, ili, kako je on to rekao: "Bog se ne igra kockicama", a odnosi se na "elemenat neodređenosti ili slučaja, što na temeljan način utiče na ponašanje materije u malim razmerama" kako to reče Steven Hawking. Na Albertovu žalost, ili se Bog igra kockicama ili je nešto drugo u pitanju. I sada se neko pita, šta li to ovaj bulazni ovde. U Albertovo doba nauka je bila jako popularna, čak postoji i časopis koji se tako zove. Nauka je bila interesantna i pristupačna. Danas se u toku jednog dana uradi više nego tada za godinu, pa je mnogima teško da sve to prate. Možda smo zato, ponekad, takvi kakvi smo. Nismo bolji od mrava u zatvorenom (staklenom) mravinjaku. Živimo svoje živote apsolutno nesvesni 90% stvari oko nas, mislimo da smo gospodari svojih života (bar nam tako kažu na TV-u), živimo, radimo, provodimo se, svoje obrazovanje zasnivamo na zakonima fizike od pre 70 godina (to bi bilo kao da smatramo da je parna lokomotiva najbolje transportno sredstvo), istoriju učimo iz američkih filmova, književnost takođe, jedemo kao svinje (a i po težini im se približavamo)... Neo je pogrešio, uzeo je pogrešnu pilulu. Želeo je da ljudima pokaže kako izgleda stvarnost ne shvatajući da ljudi više vole da žive u laži i da im je "lepo" nego da prihvate istinu i pokušaju da bilo šta promene. Chosen one? Jes boli ga... 01.10.2005. Srećan novi Oktobar... Zašto da ne. Slavimo svakakve dane pa zašto ne bi dočekivali svaki mesec, kao novu godinu samo blaže. Žurka do ponoći, osim ako nije vikend pa možemo do jedan ujutru (da ne kršimo opštinske uredbe). Ako smo već 80-ti po platama u Srbiji, možemo biti prvi po idejama. A i turistička ponuda bi bila značajno obogaćena. Kako izgleda trenutna? Pa... imamo crkvu Lazaricu, Slobodište, stadion, Jastrebac, milina jedna. Koji se još grad može pohvaliti crkvom, parkom, stadionom i planinom istovremeno. Još da se usvoji moj predlog o dočecima... milina jedna.
Bilo mi je jako intresantno letos da slušam, Novi Sad- EXIT, Niš - NISOMNIA, ma svako malo veće selo u Srbiji je imalo šta da ponudi. Mi smo imali koncert (veliko hvala opštini). I to besplatan. A Vidovdan... čuje se iz publike... Vid-šta? Šta smo to videli? Ko je van KŠ došao to da vidi? NIKO! Možda neki političar iz Trstenika, obećali mu pečenje kod Stevice u Stopanji u povratku. Šta je privuklo mlade ljude ovog leta. Bid zona možda? Verovatno jedina pešačka zona u kojoj je dozvoljeno parkirati automobile (naravno, ne domaće proizvodnje). Ne bih rekao. Ne da nisu dolazili sa strane (osim možda u poseti tetki), već ni naši, kruševljani, oni koji studiraju ili rade van svog rodnog mesta nisu u većem broju došli, makar na vikend, da vide sva ta čuda njihove opštine o kojima se naveliko priča po svetu.
Čak i za vreme Slobe (i Mileta Mede), Kruševac je imao puno toga da ponudi svojim mladim generacijama. Nije bilo vikenda tokom leta bez barem jednog dešavanja. gotovo svakog vikenda bi (barem tokom leta) bo po neki koncert, bilo da je u pitanju bend ili DJ. Rock, Punk, Alternativa, Techno, Jazz... šta god poželite. Danas se jedva prisećamo kada su to Eyesburn svirali u KCK. Beše li to prošle ili pretprošle godine. A tek Rambo što je imao koncert, car, kao i uvek. Bio je i neki strani DJ, mislim 2003. godine, u KCK, odlična žurka. Dođoše the cops negde oko jedan, pola dva ali... Koga ne mrzi neka ode u Aleksandrovac. To je jedna opština, tu negde, blizu. I oni imaju svoje dešavanje i koncert i žurku i sve... sve ono čega nema u Kruševcu.
Bilo mi je jako intresantno letos da slušam, Novi Sad- EXIT, Niš - NISOMNIA, ma svako malo veće selo u Srbiji je imalo šta da ponudi. Mi smo imali koncert (veliko hvala opštini). I to besplatan. A Vidovdan... čuje se iz publike... Vid-šta? Šta smo to videli? Ko je van KŠ došao to da vidi? NIKO! Možda neki političar iz Trstenika, obećali mu pečenje kod Stevice u Stopanji u povratku. Šta je privuklo mlade ljude ovog leta. Bid zona možda? Verovatno jedina pešačka zona u kojoj je dozvoljeno parkirati automobile (naravno, ne domaće proizvodnje). Ne bih rekao. Ne da nisu dolazili sa strane (osim možda u poseti tetki), već ni naši, kruševljani, oni koji studiraju ili rade van svog rodnog mesta nisu u većem broju došli, makar na vikend, da vide sva ta čuda njihove opštine o kojima se naveliko priča po svetu.Čak i za vreme Slobe (i Mileta Mede), Kruševac je imao puno toga da ponudi svojim mladim generacijama. Nije bilo vikenda tokom leta bez barem jednog dešavanja. gotovo svakog vikenda bi (barem tokom leta) bo po neki koncert, bilo da je u pitanju bend ili DJ. Rock, Punk, Alternativa, Techno, Jazz... šta god poželite. Danas se jedva prisećamo kada su to Eyesburn svirali u KCK. Beše li to prošle ili pretprošle godine. A tek Rambo što je imao koncert, car, kao i uvek. Bio je i neki strani DJ, mislim 2003. godine, u KCK, odlična žurka. Dođoše the cops negde oko jedan, pola dva ali... Koga ne mrzi neka ode u Aleksandrovac. To je jedna opština, tu negde, blizu. I oni imaju svoje dešavanje i koncert i žurku i sve... sve ono čega nema u Kruševcu. 05.10.2005. Volonter! Mnogi misle da nemam šta da radim pa tek tako pišem svakojake gluposti. Iz dosade, iz potrebe da pljujem i psujem, tek da kažem nešto... E pa nije tačno! Prijavim se ja na konkurs. Nema ni dve nedelje. Vrlo brzo, dobijem poziv za razgovor. Ja srećan, najzad ću da se zaposlim negde, uzmem neku kintu, idem da gledam The Prodigy... gde ćeš kraja sreći. Odem na razgovor, ni malo se ne uplašim ogromne konkurencije, verujem u sebe, uđem, objasne mi da je u pitanju prvi razgovor... popričamo malo o meni, o web dizajnu, o mojim željama i... i uđem ja u uži krug kandidata! Neverovatno! Nastavak sledi...
Zvoni telefon, ja se javim, prijatan ženski glas me obaveštava da je potrebno da se javim na drugi razgovor! Oduševljenje! Spremim se ujutru, obučem jedinu iole ozbiljnu odeću (crne pantalone, sketchers cipele i tamno-sivu košulju), pođem do... neću da kažem kako se zove firma... znači, pođem do firme. Čekah malo više da me prozovu ali najzad...
Razgovor klasičan, priča kako sam ostavio dobar utisak i na prethodnom i na ovom. Pitaju me o mom trenutnom bavljenju dizajnom, kako bi to pomoglo njima, šta je moj cilj, šta mislim o... nebitno! Sledi šok. "Moramo da vas obavestimo da je konkurs otvoren za volontere! Primamo vas na šest meseci, bez novčane nadoknade." Ja sedim i ćutim. Posle jedne sekunde teške tišine ja ponovim drugi deo složene rečenice, "bez novčane nadoknade". Ona kaže "Da, bez". Pomalo zbunjen prisećam se priča o volontiranju i toga de je ipak bilo neke nadoknade. tako su mi nudili posao u jednoj drugoj firmi, pre par godina, za nekoliko hiljada mesečno. "Da," kaže ona, "ako se tako dogovorima sa biroom, mada ne znam hoćemo li, a i možda su im kvote ispunjene pa... A šta vama fali da radite bez novčane nadoknade? Naučićete puno". "A šta vama fali da svakih šest meseci primate novu besplatnu radnu snagu", kažem ja. I tako, nismo se baš lepo ispričali, ja izađem iznerviran i... još veći šok. Jedini ja se našao pametan da tražim platu. Ljudi bukvalno drhte od straha moleći boga da dobiju mogućnost da rade besplatno. Znaju da će većina biti primljena na posao promotera, nema radno vreme, radne dane, radi kao crnac, bez novčane nadoknade i... jedva čeka. Prvo pitanje, ko je ovde lud. Mora da sam ja, nikada nisam bio skroman ali ne mogu da verujem da ja jedini nisam lud a da su svi... Strašno.
U svakom slučaju. Ne, neću da budem volonter. Radije ću da čekam po mesec dana na bilo kakav posao, sajt ili šta drugo ali... neću da radim džabe! Dosta je bilo.
Zvoni telefon, ja se javim, prijatan ženski glas me obaveštava da je potrebno da se javim na drugi razgovor! Oduševljenje! Spremim se ujutru, obučem jedinu iole ozbiljnu odeću (crne pantalone, sketchers cipele i tamno-sivu košulju), pođem do... neću da kažem kako se zove firma... znači, pođem do firme. Čekah malo više da me prozovu ali najzad... Razgovor klasičan, priča kako sam ostavio dobar utisak i na prethodnom i na ovom. Pitaju me o mom trenutnom bavljenju dizajnom, kako bi to pomoglo njima, šta je moj cilj, šta mislim o... nebitno! Sledi šok. "Moramo da vas obavestimo da je konkurs otvoren za volontere! Primamo vas na šest meseci, bez novčane nadoknade." Ja sedim i ćutim. Posle jedne sekunde teške tišine ja ponovim drugi deo složene rečenice, "bez novčane nadoknade". Ona kaže "Da, bez". Pomalo zbunjen prisećam se priča o volontiranju i toga de je ipak bilo neke nadoknade. tako su mi nudili posao u jednoj drugoj firmi, pre par godina, za nekoliko hiljada mesečno. "Da," kaže ona, "ako se tako dogovorima sa biroom, mada ne znam hoćemo li, a i možda su im kvote ispunjene pa... A šta vama fali da radite bez novčane nadoknade? Naučićete puno". "A šta vama fali da svakih šest meseci primate novu besplatnu radnu snagu", kažem ja. I tako, nismo se baš lepo ispričali, ja izađem iznerviran i... još veći šok. Jedini ja se našao pametan da tražim platu. Ljudi bukvalno drhte od straha moleći boga da dobiju mogućnost da rade besplatno. Znaju da će većina biti primljena na posao promotera, nema radno vreme, radne dane, radi kao crnac, bez novčane nadoknade i... jedva čeka. Prvo pitanje, ko je ovde lud. Mora da sam ja, nikada nisam bio skroman ali ne mogu da verujem da ja jedini nisam lud a da su svi... Strašno. U svakom slučaju. Ne, neću da budem volonter. Radije ću da čekam po mesec dana na bilo kakav posao, sajt ili šta drugo ali... neću da radim džabe! Dosta je bilo.26.10.2005. Hronika :: Ubijen konj! U ulici Cara Lazara, tokom prošlog vikenda, smrtno je nastradao konj, meni nepoznatog vlasnika, u saobraćajnoj nesreći na očigled velikog broja šokiranih kruševljana. Životinja je polako i tužno ispuštala poslednje znake života ubrzanim disanjem i drhtanjem, uz žalosne poglede očevidaca. Konj na slici sa leve strane nije konj iz priče i meni nije poznato jesu li u ikakvoj vezi, bilo rodbinskoj ili nekoj drugoj. Konj sa slike je fotografisan, jednog lepog letnjeg dana (a nije ih mnogo bilo), na prakingu ispred solitera B-5, u Rasadniku 2. Njegov vlasnik je takođe nepoznat, mada se zbog blizine cigan male (u kojoj žive Romi, Egipćani i ostali pripadnici nacionalnih manjina), može pretpostaviti odakle je došao.
Kao sredstvo transporta ljudi i robe, konj je u upotrebi hiljadama godina unazad. Koristi se za jahanje ili za vuču. Naravno, postoje i konji koji služe za priplod, za jelo, za trke, za razne nastrane filmove (a mislili ste da samo kauboji vole konje), ali je kao sredstvo transporta odavno zamenjen efikasnijim sredstvima poput automobila, kamiona, motora, bicikli i sl (osim ako nije u pitanju romantična vožnja čezama kroz Central park, NY).
Kod nas, i dalje je u značajnoj meri u upotrebi. Naravno, ne za romantične vožnje gradom jer nema ničega romantičnog u sedenju na drvenim kolima u raspadu iza smrdljive, na ivici smrti izgladnele rage, na par desetina kilograma vlažne, stare hartije ili sakupljenog metala (ukradeni poklopci šahti i sl).
Ako želite da posmatrate ove životinje, bilo kao prirodnjak ili turista, postoje dva-tri mesta okupljanja. Stecište je, naravno, gore spomenuto prebivalište Roma, cigan mala. Druga lokacija je parkić pored K-1 solitera, preko puta nove zgrade Dunav-osiguranja, odmah pored klackalica i ljuljaški za decu (uglavnom se okupljaju u sumrak). Da vam ne bi pokvario ugođaj, ostaviću vam mali domaći zadatak da pronađete ostale lokacije i uživate u prizoru. Obavezno ponesite aparat, takve stvari ne smeju ostati samo u sećanju.
Kao sredstvo transporta ljudi i robe, konj je u upotrebi hiljadama godina unazad. Koristi se za jahanje ili za vuču. Naravno, postoje i konji koji služe za priplod, za jelo, za trke, za razne nastrane filmove (a mislili ste da samo kauboji vole konje), ali je kao sredstvo transporta odavno zamenjen efikasnijim sredstvima poput automobila, kamiona, motora, bicikli i sl (osim ako nije u pitanju romantična vožnja čezama kroz Central park, NY). Kod nas, i dalje je u značajnoj meri u upotrebi. Naravno, ne za romantične vožnje gradom jer nema ničega romantičnog u sedenju na drvenim kolima u raspadu iza smrdljive, na ivici smrti izgladnele rage, na par desetina kilograma vlažne, stare hartije ili sakupljenog metala (ukradeni poklopci šahti i sl). Ako želite da posmatrate ove životinje, bilo kao prirodnjak ili turista, postoje dva-tri mesta okupljanja. Stecište je, naravno, gore spomenuto prebivalište Roma, cigan mala. Druga lokacija je parkić pored K-1 solitera, preko puta nove zgrade Dunav-osiguranja, odmah pored klackalica i ljuljaški za decu (uglavnom se okupljaju u sumrak). Da vam ne bi pokvario ugođaj, ostaviću vam mali domaći zadatak da pronađete ostale lokacije i uživate u prizoru. Obavezno ponesite aparat, takve stvari ne smeju ostati samo u sećanju. 04.11.2005. Kineska čajna Kruševac je, svakako, jedinstven po svim svojim aspektima. Naša najnovija atrakcija je, mnogima nebitna, KINESKI RESTORAN. za sve vas koji niste upoznati, otvoren je u ulici Cara Lazara, preko puta stare česme, u lokalu koji je ranije zauzimao butik Portabella. Zašto bi kinseki restoran bio jedinstven? U celom svetu, restorani različitih nacionalnih kuhinja su mesta gde će vam pripadnici tih nacija poslužiti svoja jedinstvena jela. Bilo gde u svetu, u kineskom restoranu će ručati stanovnici tih zemalja, a služiće ih Kinezi. I, šta sad, kažete vi, nije baš mnogo pameti potreno da se to shvati... Naravno, ali u kruševačkom kineskom restoranu rade Srbi, a jedu Kinezi! Nisam nacionalista i nemam nipšta protiv toga što Kinezi ponekad žele da ručaju, ali mi cela priča zvuči besmisleno. Ne prolazim često pored ove atrakcije, ali nikada kada bih prošao, nisam video bilo koga za stolom osim Kineza. Postavlja se pitanje, jesu li Kinezi shvatili da je naša kuhinja suviše nezdrava pa su otvorili mesto samo za sebe (i zaposlili našu radnu snagu) ili to Kina polako ostvaruje predskazanje tarabića da će žuti narod sa istoka preplaviti i, na kraju, osvojiti celu Evropu. Šta god da je u pitanju, a obzirom na vrlo brzo približavanje kineskih prodavnica centru grada, vreme je da učimo kineski. Ako Delata-sport i Mexx nisu u stanju da isplate lokal koji zatim preuzme Kinez sa svojom plastikom (sumnjive hemijske ispravnosti), garderobom najnižeg kvaliteta i sličnim Sonu, Penisonic, Akaiwa, Nikea, Reabock, Adidsa robnim markama, uskoro nećemo moći ni hleb da kupimo ako ne prihvatimo činjenicu da je njih milijardu i po, a nas tek 0,5% od tog broja! Zato zaboravite engleski, nemački i slične zastarele i pomodne jezike, učite jezik budućnosti, trebaće vam.
Razmišljao sam i ja da otvorim kinesku prodavnicu. zakupim lokal, nazovem ga Dži-Džu-Bi-Dža i prodajem krpe, plastične vangle, patike od papira, supermoderne igračke konzole od 200 dinara, klavijature i sve ono što se može pronaći po buvljacima koji su broj jedan turistička atrakcija većini kruševljana. Skoro sam čuo vrlo lepu izjavu, tačnije odgovor na pitanje, kako ćemo znati da nam je najzad krenulo? Znaćemo kada u jedan ujutru, pored spomen parka kosturnica, ne bude niti jednog autobusa koji vozi za Pazar, Negotin, Pančevo i ostale izvore odeće, obuće sličnih potrebština mojih sugrađana. Do tada, učite taj kineski!
Razmišljao sam i ja da otvorim kinesku prodavnicu. zakupim lokal, nazovem ga Dži-Džu-Bi-Dža i prodajem krpe, plastične vangle, patike od papira, supermoderne igračke konzole od 200 dinara, klavijature i sve ono što se može pronaći po buvljacima koji su broj jedan turistička atrakcija većini kruševljana. Skoro sam čuo vrlo lepu izjavu, tačnije odgovor na pitanje, kako ćemo znati da nam je najzad krenulo? Znaćemo kada u jedan ujutru, pored spomen parka kosturnica, ne bude niti jednog autobusa koji vozi za Pazar, Negotin, Pančevo i ostale izvore odeće, obuće sličnih potrebština mojih sugrađana. Do tada, učite taj kineski! 18.11.2005. 192 psa Slabo gledam dnevnike, a naročito slabo dnevnike kruševačkih televizija, jer ko želi da čuje isto što vidi na B-92 sajtu (ili vestima), samo u izvođenju "novinara" koji imaju problema da sve tečno pročitaju i na televizijama sa tako kvalitetnom opremom da boje liče na umetnička dela koja je Van Gogh uradio posthumno? Ipak, pre nekoliko dana (možda i malo više), čekajući jednu meni bitnu vest, odlučio sam da odgledam dnevnik RTK. Neću komentarisati dnevnik, ali jedna vest me je poprilično obradovala. Psi lutalice su pohvatani i smešteni u prihvatilište veterinarske stanice, gde čekaju dalju obradu. Gde će kraja mojoj sreći, nema više osvrtanja pored kontejnera niti straha pri prolasku pored kuhinje (preko puta nove zgrade Dunav osiguranja), gde je zabeleženo nekoliko napada na ljude, ne uvek sa srećnim završetkom. Izađem hrabro iz zgrade, nije da sam se plašio malih pasa ali, u Rasadniku, malih nema, jedan napušteni dalmatinac (a znam i čiji je), dva ogromna bela psa, potomci još jednog napuštenog, i ostatak čopora me je opet veselo dočekao, pogledima koji kažu "uh, sad će slave, ima mesa..."! Razočaran u sebe, zato što sam poverovao u tako gliupu vest, nastavim pored njih, izgleda da smo se navikli jedni na druge pa mene i ne diraju, a skoro su napali dete, prvi razred, da ga ljudi nisu odbranili...
A zašto 192 psa? Pa... gde će te čuti priču nego kod frizera... Psi jesu pohvatani, nije bila laž. Opština je platila specijalnu ekipu iz Niša, koja je pse omamila i transportovala u kaveze veterinarskog centra. Tu je trebalo da čekaju dalji transport u Niš ili Beograd, u neko od prihvatilišta po standardima mrske mi Orke ili Brižit Bardo. Tokom prve noći, neki, po meni ne najnormalniji lik, otvori kaveze i pusti sve pse napolju. A bilo ih je 192 (slovima: stotinu devedeset i dva). Da li je u pitanju manijak, pripadnik društva za zaštitu životinja (mada nema neke razlike) ili jednostavno službenik stanice kome se nije dopalo novo zaduženje u vidu hranjenja džukela i čišćenja za njima, ja ne znam. Znam samo da nikako ne bih voleo da sam u tom trenutku bio u blizini. Zamislite 192 psa, tek pušena iz zatvora, i vi naletite na njih...
A zašto 192 psa? Pa... gde će te čuti priču nego kod frizera... Psi jesu pohvatani, nije bila laž. Opština je platila specijalnu ekipu iz Niša, koja je pse omamila i transportovala u kaveze veterinarskog centra. Tu je trebalo da čekaju dalji transport u Niš ili Beograd, u neko od prihvatilišta po standardima mrske mi Orke ili Brižit Bardo. Tokom prve noći, neki, po meni ne najnormalniji lik, otvori kaveze i pusti sve pse napolju. A bilo ih je 192 (slovima: stotinu devedeset i dva). Da li je u pitanju manijak, pripadnik društva za zaštitu životinja (mada nema neke razlike) ili jednostavno službenik stanice kome se nije dopalo novo zaduženje u vidu hranjenja džukela i čišćenja za njima, ja ne znam. Znam samo da nikako ne bih voleo da sam u tom trenutku bio u blizini. Zamislite 192 psa, tek pušena iz zatvora, i vi naletite na njih... 04.12.2005. Nove kazne, stari redari Već dva dana ne mogu da spavam. Muči me savest. Iskreno, ne znam šta da radim, prekršio sam zakon i sada razmišljam šta je najbolje rešenje. Da li da se predam ili da ostatak života provedem razmišljajući kako je moje nečasno delo ostalo nekažnjeno. Naime, dana 03.12.2005. godine, između 22:00 i 22:30 h, u blizini nove pijace, tačnije na prelazu Dušanove ulice, prešao sam je dok je na semaforu bilo crveno svetlo za pešake. Nije bilo automobila pa rekoh zašto da čekam, hajde da pređem. Gotovo istog trenutka kada sam stupio na asvalt nešto u meni se promenilo, možda i zauvek. Postao sam kriminalac! NE! Ni pet Weifert piva u gradu nije uspelo da odagna malog crva koji se tada usadio u moj mozak. Počeo sam grozničavo da razmišljam o strašnoj kazni koja me čeka, kad-tad. Odlučio sam da je najbolje da odem u SUP i sve lepo priznam. Kažem prom policajcu koga tamo sretnem da sam prešao na crveno i da želim da se predam. Poverim se drugu, on me lepo sasluša, kaže da sam u pravu, da treba to da uradim ali i da su kazne značajno povećane, tako da bih u slučaju da nemam, a nisam imao, da platim završio u zatvoru! A svi znamo šta se dešava po zatvorima. I tako odlučim da svoju mračnu tajnu odnesem sa sobom u grob.
Naravno, vremenom (zadnja dva dana) uočio sam da je puno ljudi u mojoj opštini koji čine još gora zlodela u saobraćaju nego ja. Primetio sam čak i vozila parkirana gde je to inače zabranjeno! Hvalili smo se time da je Kruševac najzad dobio pešaku zonu. Mnogo je dobra, samo kad bi bilo manje automobila u njoj pa da i pešaci imaju gde da stanu. Dok sam prolazio pored njih (automobila) pravio sam se da ih ne vidim. Šta ako primete da sam video? Pa me ubiju da ne bih svedočio! Strašno. Podsetilo me na američke filmove o italijanskoj mafiji. Mnogo opasni kriminalci. Parkiraju gde je zabranjeno! Možda čak i na punu obilaze! Svakakvih ljudi danas ima. I zato, evo priznajem, reći ću to Vama pa...
Naravno, vremenom (zadnja dva dana) uočio sam da je puno ljudi u mojoj opštini koji čine još gora zlodela u saobraćaju nego ja. Primetio sam čak i vozila parkirana gde je to inače zabranjeno! Hvalili smo se time da je Kruševac najzad dobio pešaku zonu. Mnogo je dobra, samo kad bi bilo manje automobila u njoj pa da i pešaci imaju gde da stanu. Dok sam prolazio pored njih (automobila) pravio sam se da ih ne vidim. Šta ako primete da sam video? Pa me ubiju da ne bih svedočio! Strašno. Podsetilo me na američke filmove o italijanskoj mafiji. Mnogo opasni kriminalci. Parkiraju gde je zabranjeno! Možda čak i na punu obilaze! Svakakvih ljudi danas ima. I zato, evo priznajem, reći ću to Vama pa... 12.12.2005. Srećna slava domaćine Ivkova slava (nisam gledao, niti me interesuje), ova slava, ona slava... Neumerenost u jelu i piću je, barem po pravoslavno-hrišćanskoj religij smrtni greh. Mnogo gore nego prekršiti jednu od deset zapovesti. Naravno, ovde dolazi do vrlo gadnog konflikta, gotovo paradoksa. Nije nepoznato da samo Srbi slave slavu, ostatku hrišćanske, čak i pravoslavne religije, slave su nepoznati obred, jednostavno ne postoje. Retko koji pop će vam objasniti kako su slave nastale. Danas imamo svetog Đorđa, Svetog Nikolu, Svetog Jovana ali nekada, dok još nismo bili pravoslavci imali smo Peruna i druge bogove. Svaki slovenski bog (dok smo se još klali sa hrišćanima) imao je svoj dan u godini kada se slavio. Da slavio. I onda su Nemanjići odlučili da postanu vlastela, da bi to postali bilo je neophodno da vas kruniše predstavnik lokalne hrišćanske crkve i tako... postadosmo hrišćani, pravoslavci. Srbi ko Srbi, nisu se hteli odreći svojih bogova pa ih preimenovaše, tako, na primer, Preun, bog groma, postade sveti Ilija gromovnik, slavi se na isti način kao nekada Perun. Naravno, naše kruševačke (mada i ostale) popove nikako nemojte podsećati na istorijske činjenice. Neće odbiti da vam uzmu novac za slavu (ili krštenje, venčanje, sahranu) jer, treba dosta kinte za održavanje njihovih skupih automobila, ali će vam pripretiti strašnom kaznom kojom će vas dobri Bog sačekati, čim preminete.
Čitao sam skoro, ponovo, neka predavanja vladike Nikolaja Velimirovića, legenda srpske pravoslavne crkve. Najinteresantnije, po meni, je ono na Kolarčevom univerzitetu 1935. godine: "U žalosnoj zabludi žive oni naši ljudi, koji misle da je odvajanje nacionalizma od vere, i države od crkve rezultat nekog "progresa"... Ipak se mora odati poštovanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u dvadesetom veku on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju. A nama je taj posao svršio Sveti Sava, prvi medu svetiteljima, prvi među genijima i prvi među herojima u našoj istoriji". // (vrlo je interesantno uporediti godinu iz koje je predavanje i setiti se o kojem nemačkom vodi prica!) Ponekad stvarno ne razumem sebe kao Srbina. Pokušavam ali je teško. Jesmo li ikada rekli ono što mislimo ili bar mislili o onome što pričamo.
Čitao sam skoro, ponovo, neka predavanja vladike Nikolaja Velimirovića, legenda srpske pravoslavne crkve. Najinteresantnije, po meni, je ono na Kolarčevom univerzitetu 1935. godine: "U žalosnoj zabludi žive oni naši ljudi, koji misle da je odvajanje nacionalizma od vere, i države od crkve rezultat nekog "progresa"... Ipak se mora odati poštovanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u dvadesetom veku on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju. A nama je taj posao svršio Sveti Sava, prvi medu svetiteljima, prvi među genijima i prvi među herojima u našoj istoriji". // (vrlo je interesantno uporediti godinu iz koje je predavanje i setiti se o kojem nemačkom vodi prica!) Ponekad stvarno ne razumem sebe kao Srbina. Pokušavam ali je teško. Jesmo li ikada rekli ono što mislimo ili bar mislili o onome što pričamo. Još su mi užasnije priče o sindikalcima, koji uz čašicu vinjaka dele deci plastične kese pune smokija i grisina, uz po koju igračku kineskog porekla, retko kada obučeni u crveno, a kamo li u kostim Deda-Mraza (možda je Koka-Kola počela da traži autorska prava, za lika iz njihove reklamne kampanje kga mnogi u svece svrstavaju). U BID zoni, cigani postaviše buvljak, prodaju se šareni kanapi, svećice i petarde. Pucaju po celu noć, bez problema, ne znam je li ove godine legalizovana prodaja ove vrste eksplozivnih sredstava (oružja za masovno usmrđenje). U svakom slučaju, po ko zna koji put, u želji da ne slušam razne P. Parade i po ulici, barem ne za novu godinu i ujedno moj rođendan, prinuđen sam da po ceni dočeka u prosečnoj kruševačkoj kafani, novu dočekam u Novom Sadu. I opet će, kada se vratim, prvo pitanje biti ne kako je bilo, kava je muzika, provod, ribe, frajeri, već šta je imalo da se jede. Pa imaće ono što pojedem pre nego što uđem. Jer idem da se odmorim od ljudi kojima je neumerenost u jelu i piću omiljeni smrtni greh, od ljudi koji moj grad pretvaraju u selo, a nastaviću borbu kada se vratim, odmoran i spreman... U svakom slučaju. Želim vam srećnu novu godinu, najlepši mogući provod, gde god bili.