Arhiva stranice KOLUMNA
02.01.2006. "Nismo pobegli " Svakodnevno čitam poruke posetilaca sajta, često pohvalne, ponekad prekoravajuće, a ima i onih sa sadržajem koji nije za javnost. Poruka koja je stigla danas se razlikuje od ostalih. Stigla je od našeg bivšeg sugrađanina, sada na radu u inostranstvu. Kao i svi ljudi koji napuste zemlju, rodni kraj, uvek postoji povišen nivo emocija, ljubav prema svom gradu i svaki natpis ili priča sa kritičkim stavom izaziva nelagodnost, a možda i gore. Tema poruke je usmerena ka završnim rečima stranice istorija, onom delu koji priča o tome da je jedan od razloga propadanja grada i to što je veliki broj ljudi otišao ili pobegao i da je jedina šansa grada da se mali broj sposobnih ljudi, koji su još uvek tu, potrude da život u gradu učine lepšim.
Ali šta čini jedan grad. Upravo njegovi stanovnici. Oni koji su tu. Crvena Zvezda je bila prvak Evrope u fudbalu, Partizan prvak Evrope u košarci, imena ljudi koji su igrali u ovim klubovima, Dragan Stojković, Siniša Mihajlović, Vladimir Jugović, Vlade Divac, Predrag Danilović, Aleksandar Đorđević, svakako, uz trofeje, čine ova dva tima velikanima... ali samo u istoriji. Šta su oni danas? Crvena Zvezda ispada od Bazela, Partizan od Petah Tikve... i šta čini ove klubove danas, pa čine ih samo oni koji su sada u njima, koji sada igraju, upravljaju, odlučuju, uz svo dužno poštovanje ka onima koji su našli bolje i otišli. Tako i Kruševac danas, čine oni koji su u njemu danas, sad! I grad izgleda upravo onako kako izgledaju njegovi stanovnici, oni koji se bude, rade u njemu, oni koji ga prljaju i oni koji ga čiste, oni koji ga vode i oni koji ga uništavaju. Kada izađete u grad, kada odete u prodavnicu, na pijacu, na utakmicu srešćete samo one koji žive u Kruševcu, ne one koji su otišli, pobegli, oterani... nebitno. Svi ljudi van Kruševca svakako predstavljaju naš grad i prave sliku o njemu, dobru ili lošu u zavisnosti od pojedinca, ali svi su oni sada stanovnici drugih gradova i koliko im god Kruševac bio u srcu, oni su stanovnici drugih gradova, bude se, žive, rade, prljaju ga ili čiste, izlaze, idu na utakmice... svojih novih gradova. I nemam ništa protiv njih, moja poruka nije bila loša ni dobra, ni kritička, niti bilo kakva osim istinite.
Ali šta čini jedan grad. Upravo njegovi stanovnici. Oni koji su tu. Crvena Zvezda je bila prvak Evrope u fudbalu, Partizan prvak Evrope u košarci, imena ljudi koji su igrali u ovim klubovima, Dragan Stojković, Siniša Mihajlović, Vladimir Jugović, Vlade Divac, Predrag Danilović, Aleksandar Đorđević, svakako, uz trofeje, čine ova dva tima velikanima... ali samo u istoriji. Šta su oni danas? Crvena Zvezda ispada od Bazela, Partizan od Petah Tikve... i šta čini ove klubove danas, pa čine ih samo oni koji su sada u njima, koji sada igraju, upravljaju, odlučuju, uz svo dužno poštovanje ka onima koji su našli bolje i otišli. Tako i Kruševac danas, čine oni koji su u njemu danas, sad! I grad izgleda upravo onako kako izgledaju njegovi stanovnici, oni koji se bude, rade u njemu, oni koji ga prljaju i oni koji ga čiste, oni koji ga vode i oni koji ga uništavaju. Kada izađete u grad, kada odete u prodavnicu, na pijacu, na utakmicu srešćete samo one koji žive u Kruševcu, ne one koji su otišli, pobegli, oterani... nebitno. Svi ljudi van Kruševca svakako predstavljaju naš grad i prave sliku o njemu, dobru ili lošu u zavisnosti od pojedinca, ali svi su oni sada stanovnici drugih gradova i koliko im god Kruševac bio u srcu, oni su stanovnici drugih gradova, bude se, žive, rade, prljaju ga ili čiste, izlaze, idu na utakmice... svojih novih gradova. I nemam ništa protiv njih, moja poruka nije bila loša ni dobra, ni kritička, niti bilo kakva osim istinite. 15.01.2006. "Stubovi [ne]Kulture" Jedna od boljih knjižara u Srbiji, svakako najbolja u gradu, morala je da poklekne pod pritiskom kafana, lokala brze hrane i raznoraznih zona. Od sad, ako želite da kupite dobru knjigu, kupite je na ulici, sa tezge, kao što kupujete sir ili paradajz. Pa onda tražite kilo masnog, dve veze crnog luka i trista stranica Franca Kafke, za poneti. Ni Jozef K. se ne bi bolje osećao da ga iz "Procesa" prebace u Kruševac.
Povela se polemika na forumu, u okviru više tema, između predstavnika tzv urbane kulture i ovih drugih. Pokušava se naći prava reč, definicija. I teško ide, možda baš zato što se knjižare zatvaraju, a ljudi obrazovanje stiču kroz televizije raznih svetlih boja, serije i parade u okviru istih, i smatraju da je polugola, polupismena, punomasna pevaljka svakako bolja varijanta od neke tamo knjige, ili izlaska na mesto gde se takve ne puštaju. Predrasude su ubica svesti i inteligencije, ignorancija je sigurna smrt mozga i pameti, ali agresivna odbrana sopstvenog neznanja, strah od urušavanja ogromnog sveta, koji na staklenim nogama održavaju upravo neznanjem, ignorancijom i predrasudama je isuveši veliki. Godinama smo umesto u butiku kupovali na buvljaku, umesto u mesari na pijaci i nismo birali između Levis 501 i Benneton, već između tezge na buvljaku, i nismo birali između pršute sa Lovćena ili Zlatibora već između smrada najgorih salama. I na šta liči ukus takvih ljudi, uništen i zatrovan godinama ispiranja mozga muzikom, politikom i svim ostalim oblicima medijskog uništavanja sivih moždanih ćelija. Svakako da će i dalje, ovaj put u muzici i kulturi birati između tezgi, jer je posle svega jako teško izdići se iz blata i pogledati svet oko sebe, svet koji je stvaran, realan, koji nije stvoren u glavi već onaj koji postoji!
Povela se polemika na forumu, u okviru više tema, između predstavnika tzv urbane kulture i ovih drugih. Pokušava se naći prava reč, definicija. I teško ide, možda baš zato što se knjižare zatvaraju, a ljudi obrazovanje stiču kroz televizije raznih svetlih boja, serije i parade u okviru istih, i smatraju da je polugola, polupismena, punomasna pevaljka svakako bolja varijanta od neke tamo knjige, ili izlaska na mesto gde se takve ne puštaju. Predrasude su ubica svesti i inteligencije, ignorancija je sigurna smrt mozga i pameti, ali agresivna odbrana sopstvenog neznanja, strah od urušavanja ogromnog sveta, koji na staklenim nogama održavaju upravo neznanjem, ignorancijom i predrasudama je isuveši veliki. Godinama smo umesto u butiku kupovali na buvljaku, umesto u mesari na pijaci i nismo birali između Levis 501 i Benneton, već između tezge na buvljaku, i nismo birali između pršute sa Lovćena ili Zlatibora već između smrada najgorih salama. I na šta liči ukus takvih ljudi, uništen i zatrovan godinama ispiranja mozga muzikom, politikom i svim ostalim oblicima medijskog uništavanja sivih moždanih ćelija. Svakako da će i dalje, ovaj put u muzici i kulturi birati između tezgi, jer je posle svega jako teško izdići se iz blata i pogledati svet oko sebe, svet koji je stvaran, realan, koji nije stvoren u glavi već onaj koji postoji! Očigledno je da Srbija nema dovoljno crkava, manastira i hramova. To je rešenje. Sve imamo, sve radi, ništa nam ne nedostaje ali nam loše ide jer su nam svetilišta malobrojna. Ne nedostaje fabrika, radnih mesta, bolnica, škola, opreme u bolnicama i školama, ustanova za pomoć deci, starima, svega ima, to istina, samo popu nema crkve. Tako, od sada, kada šaljete pismo doplatićete deo za neki tamo hram. I nemam ja ništa protiv toga što neki ljudi misle da je bog stvorio svet i što mole istog da im pomogne. Pravo izbora. Ali kada ministar vera kaže da nije bitno što je neko ateista, mora da da kintu za hram! E pa to mi smeta. Neka mi ministar vera kaže zašto nema fiskalnih kasa i računa kada pop dođe da osvešta kolač, kada krsti dete, kada venčava ljude, kada sahranjuje mrtve! Jer kinta koju uzme ne ide za izgradnju crkava o kojima pričaju, ne ide za pomoć deci, starima ili bolesnima. Prošetajmo gradom i vidimo koji auto voze naši popovi. Ili je Renault, ili Škoda ili neki strani, mali, lepi, topli... A ja idem peške, a moj bivši profesor, doktor nauka ide peške, a neko ko mi priča da će pre kamila kroz iglene uši, nego bogat u raj uživa u klimi svoga maloga Klia! Pa hoću i ja Klio, hajde neka taksa za mene, za moga profesora, za vas! Hajde neka on plati porez, kao što ga plaćam ja ili Vi! I dao bih zadnji dinar da neko dete preživi, da u bolnici bude toplo, da pomognem nekom. Ali popu da dam pare, da bi lakše uzimao još... razmislite malo, samo malo... Ja ne dam!01.03.2006. "Vrati me unutra" Malo je ljudi koji su čuli Tustinu (Helikopteri) pesmu "Vrati me unutra". Teško da se i sam Tusta potpuno seća, a verovatno ni većina vas i ne zna o kome i o čemu pričam. Radeći na pripremi odeljka o kruševačkim bendovima (pravi se arhiva pa ko želi da bude u njoj...) podsetio sam se lepih vremena kada je klub 13 bio prepun i kada nastupaju domaći bendovi, kada se išlo u dom železničara, preslušao sam očajne snimke sa kaseta odavno propalih, žaleći što ne mogu da pronađem original "Maske Doktora Jobeca" koji sam dobio na poklon, ali tu su "Barbara" od Daltonesa, "Gromobran" Slobodne Vožnje, više pesama Le Svrake Bizzare, pa onda Retromind, a nekim čudom sam našao i pesmu nikada objavljenu, meni jako dobrog projekta Dva Kila Basa...
I... Mogu samo da se čudim i razmišljam gde je sve to otišlo, gde su svi ti ljudi danas, šta rade, nosili su ovaj grad, izdizali ga iznad blata u kojem danas počiva, smrzava se, drhti, čeka ruku spasa da ga izvuče i uspravi na noge. I to mogu samo da čekam, neće se desiti jer niko ne želi da se desi. Lakše je ovako, sedim kući i kukam, sve mi smeta, gledam kviz, šaljem sms, slušam raznorazne kretene po raznoraznim političo-estradnim emisijama kako vrte iste priče po hiljadu puta, menjaju samo odela i stranke, sve ostalo je isto, jedno te isto, jedno te isto i... ovo što ja pričam je takođe... jedno te isto jer... ništa drugo se i ne dešava...
Mada... možda dođe Željko opet za novu godinu.
I... Mogu samo da se čudim i razmišljam gde je sve to otišlo, gde su svi ti ljudi danas, šta rade, nosili su ovaj grad, izdizali ga iznad blata u kojem danas počiva, smrzava se, drhti, čeka ruku spasa da ga izvuče i uspravi na noge. I to mogu samo da čekam, neće se desiti jer niko ne želi da se desi. Lakše je ovako, sedim kući i kukam, sve mi smeta, gledam kviz, šaljem sms, slušam raznorazne kretene po raznoraznim političo-estradnim emisijama kako vrte iste priče po hiljadu puta, menjaju samo odela i stranke, sve ostalo je isto, jedno te isto, jedno te isto i... ovo što ja pričam je takođe... jedno te isto jer... ništa drugo se i ne dešava... Mada... možda dođe Željko opet za novu godinu. 14.04.2006. Mediji? Pored dodeljivanja frekvencija na nacionalnom (šta god im to bilo) nivou, uskoro će se i na lokalnom nivou značajno redukovati broj TV i radio stanica. Što se Kruševca tiče, to znači da će ostati dve, a u nekoj čudnoj teoriji možda tri TV stanice. I... koje?
Obzirom na način razmišljanja ljudi koji o tome odlučuju, i činjenici da je lokalna vlast bitna apolutno svima, RTK bi po meni bila klasična sigurica na kladionici. Singl, kec na RTK, za sve pare.
Ali šta sa ostalima? Još jedno mesto za Jefimiju, TV Plus, Rubin, Omegu, HOT, Lastavicu? KO???
Od buduće gradske televizije tražiće se da ponudi adekvatan sadžaj kako bi ispunila uslove za dobijanje frekvencije. Određen, i nikako mali, procenat programa u sopstevenoj produkciji (tu već svi padaju u vodu), potpuno legalan sadržaj (ovde već plaču) i značajo umanjeno vreme reklama i oglasa (sada izvršavaju harakiri). Ako pogledamo programe naših stanica, što inače retko radim, videćemo da sve zajedno (osim RTK) nemaju programa u svojoj produkciji za jedan radni dan. Legalizam? Prekočićemo. Reklame? Pa rekao bih da većina živi samo od toga, ne mogu da se setim kada sam uključio pojedine televizije a da nisam naleteo na maratonske oglase rzanoraznih agencija za promet nekretnina, koje se rađaju i umiru brže od vilinog konjica. A tek informativni program! To je najveća beda koje svakako moraju da se reše. Televizija koja se vidi u Kruševcu, i delimično okolini, bavi se pitanjima svetske ekonomske situacije, obogaćivanjem uranijuma i Iranu i pitanjima demokratije u Ugandi! Stvarno me interesuje ko će da uključi Jefimiju ne bi li saznao šta će Muhamed El Faradej da kaže o svetskoj nuklearnoj krizi? I onako gotovo sve televizije ujutru posete sajt B92 i prepišu vesti. A gde je tu Kruševac u vestima? Kada je na sajtu (ovom ovde) objavljena vest o napadu na taksistu, u KRUŠEVCU!!! lokalni mediji su pričali o Mašanu i referendumu, Rasimu ljajiću i tučama i ubistvima u Beogradu, Novom Sadu i ostalim mestima samo ne o svom, samo ne o Kruševcu.
I... ko treba da dobije frekvenciju? Da se ja pitam... NIKO. Ali ne pitam se.
Obzirom na način razmišljanja ljudi koji o tome odlučuju, i činjenici da je lokalna vlast bitna apolutno svima, RTK bi po meni bila klasična sigurica na kladionici. Singl, kec na RTK, za sve pare. Ali šta sa ostalima? Još jedno mesto za Jefimiju, TV Plus, Rubin, Omegu, HOT, Lastavicu? KO??? Od buduće gradske televizije tražiće se da ponudi adekvatan sadžaj kako bi ispunila uslove za dobijanje frekvencije. Određen, i nikako mali, procenat programa u sopstevenoj produkciji (tu već svi padaju u vodu), potpuno legalan sadržaj (ovde već plaču) i značajo umanjeno vreme reklama i oglasa (sada izvršavaju harakiri). Ako pogledamo programe naših stanica, što inače retko radim, videćemo da sve zajedno (osim RTK) nemaju programa u svojoj produkciji za jedan radni dan. Legalizam? Prekočićemo. Reklame? Pa rekao bih da većina živi samo od toga, ne mogu da se setim kada sam uključio pojedine televizije a da nisam naleteo na maratonske oglase rzanoraznih agencija za promet nekretnina, koje se rađaju i umiru brže od vilinog konjica. A tek informativni program! To je najveća beda koje svakako moraju da se reše. Televizija koja se vidi u Kruševcu, i delimično okolini, bavi se pitanjima svetske ekonomske situacije, obogaćivanjem uranijuma i Iranu i pitanjima demokratije u Ugandi! Stvarno me interesuje ko će da uključi Jefimiju ne bi li saznao šta će Muhamed El Faradej da kaže o svetskoj nuklearnoj krizi? I onako gotovo sve televizije ujutru posete sajt B92 i prepišu vesti. A gde je tu Kruševac u vestima? Kada je na sajtu (ovom ovde) objavljena vest o napadu na taksistu, u KRUŠEVCU!!! lokalni mediji su pričali o Mašanu i referendumu, Rasimu ljajiću i tučama i ubistvima u Beogradu, Novom Sadu i ostalim mestima samo ne o svom, samo ne o Kruševcu. I... ko treba da dobije frekvenciju? Da se ja pitam... NIKO. Ali ne pitam se. 21.05.2006. "Ćao čika saobraćajac" Vikend u gradu prošao je više nego očekivano... ništa novo u starom gradu. Malo zabave okupljenima ispred kafea u Zakićevoj (ili kako god se sada zove) uvek pruže klinci željni tuče, pripadnici javnog komunalnog u svom Mercedes kamionu ili pripadnici jedne druge javne službe samo zadužene za drugu vrstu otapada.
Stojimo tako pored kamenih ćelavaca i gledamo mladog, ćelavog lika u tamnim kolima kako bez obzira na znak koji ukazuje na smer u kojem nikako ne sme da vozi, ulazi u pomenutu ulicu, našu dragu BID zonu i kreće ka skretanju ka ulici Veselina Nikolića. Na radost okupljenih, iz nje se pojavljuje beli automobil na čijim bočnim stranama, masnim tamno-plavim slovima piše POLICIJA!
"Opaki" momak staje, ubacuje u rikverc i polazi unazad. Nema više mrkog pogleda dok mu se pripadnici saobraćajne policije približavaju. Na vrhu ulice mladić zaustavlja auto i nešto kroz otvoren prozor objašnjava čika policajcu. Ovaj ga gleda i... kaže mu "ĆAO!"
Iz mase okupljene mladeži neko dobacuje "Ma ćao!" na šta policajac okreće glavu i mrsko skenira nasmejanu omladinu. Mladić u kolima lagano odlazi, policijski auto takođe, ali u suprotom smeru i tu je priči kraj.
Stojimo tako pored kamenih ćelavaca i gledamo mladog, ćelavog lika u tamnim kolima kako bez obzira na znak koji ukazuje na smer u kojem nikako ne sme da vozi, ulazi u pomenutu ulicu, našu dragu BID zonu i kreće ka skretanju ka ulici Veselina Nikolića. Na radost okupljenih, iz nje se pojavljuje beli automobil na čijim bočnim stranama, masnim tamno-plavim slovima piše POLICIJA! "Opaki" momak staje, ubacuje u rikverc i polazi unazad. Nema više mrkog pogleda dok mu se pripadnici saobraćajne policije približavaju. Na vrhu ulice mladić zaustavlja auto i nešto kroz otvoren prozor objašnjava čika policajcu. Ovaj ga gleda i... kaže mu "ĆAO!" Iz mase okupljene mladeži neko dobacuje "Ma ćao!" na šta policajac okreće glavu i mrsko skenira nasmejanu omladinu. Mladić u kolima lagano odlazi, policijski auto takođe, ali u suprotom smeru i tu je priči kraj. Sudbnina za 30 din i PDV Da su naši fudbaleri imali samo 30 din (plus PDV), kao i pristup nekoj od naših televizija, mogli su znati da će Roben biti taj koga se treba čuvati, a da Nenad Đorđević i Savo Milošević nisu baš u konstelaciji fudbala, više nekako spavanja ili melanholije. Šteta, da citiram Iliju Petkovića, šteta, jer smo mogli i da pobedimo.
A za pomenutu, jako nisku cenu, do duše nekako stidljivo i jako sitnim jedva vidljivim slovima napisanu, mogli su čitavih 30 sekundi razgovarati sa novim mesijama i prorocima na RTK i ostalim lokalnim medijima. Krivim i sebe, mogao sam za samo 100 dinara (i opet PDV) sudbinu da dobijem i na SMS, ali eto, kratka pamet i čovek previdi šansu.
Zapanjilo me je to što nisam bio svestan tog novog gradskog servisa građanima! Pa stvarno nije skupo 30 dinara (plus PDV) za 30 sekundi razgovora ako ću već dobiti tako značajne informacije. Baš juče gledah kako su devojci gotovo minut uzimali podatke, a vidovnjak je već iz četvrtog puta uspeo da pogodi da li devojci majka radi, traži li posao, je li otpuštena ili šta već, da bi joj, po uzetih ??? dinara (plus PDV) objasnili da joj ne mogu izaći u susret jer je maloletna! Jedina iskrena osoba u celom razgovoru je bila upravo opelješena devojka koja je rekla koliko godina ima, iako je pitanje bilo o majci, a ne o njoj. Lepa tema da se pitaju gradske vlasti, gradska televizija i svi učesnici ovog skaradnog dešavanja. Ko tu kome i po kom osnovu uzima novac za laži i obmane?
A za pomenutu, jako nisku cenu, do duše nekako stidljivo i jako sitnim jedva vidljivim slovima napisanu, mogli su čitavih 30 sekundi razgovarati sa novim mesijama i prorocima na RTK i ostalim lokalnim medijima. Krivim i sebe, mogao sam za samo 100 dinara (i opet PDV) sudbinu da dobijem i na SMS, ali eto, kratka pamet i čovek previdi šansu. Zapanjilo me je to što nisam bio svestan tog novog gradskog servisa građanima! Pa stvarno nije skupo 30 dinara (plus PDV) za 30 sekundi razgovora ako ću već dobiti tako značajne informacije. Baš juče gledah kako su devojci gotovo minut uzimali podatke, a vidovnjak je već iz četvrtog puta uspeo da pogodi da li devojci majka radi, traži li posao, je li otpuštena ili šta već, da bi joj, po uzetih ??? dinara (plus PDV) objasnili da joj ne mogu izaći u susret jer je maloletna! Jedina iskrena osoba u celom razgovoru je bila upravo opelješena devojka koja je rekla koliko godina ima, iako je pitanje bilo o majci, a ne o njoj. Lepa tema da se pitaju gradske vlasti, gradska televizija i svi učesnici ovog skaradnog dešavanja. Ko tu kome i po kom osnovu uzima novac za laži i obmane?