Tanjug | Informatička kompanija HCP (http://www.hcp.co.yu) iz Kruševca predstavila je na Sajmu tehnike u Beogradu prvu fiskalnu kasu koja je u potpunosti proizvedena u Srbiji.

Generalni direktor firme Milomir Trošić je rekao da je kasa "integra", koja je snabdevena GPRS uređajem za prenos podataka, u potpunosti razvijena u tom preduzeću i pre dva dana dobila je sertifikat za plasman na srpskom tržištu.
Sertifikat je dobijen i za fiskalni štampač, a kasa je predstavljena i na najvećem sajmu informatike CEBIT u Hanoveru, gde se već javilo mnogo kupaca, jer je reč o vrhunskoj tehnologiji, koja je pri tom vrlo jednostavna za korišćenje i po ceni vrlo konkurentna, ukazao je direktor.
Na stvaranju proizvoda rađeno je dve godine, pri čemu su konsultovani trgovci, pa je prema njihovim željama napravljen displej koji ima dva puta 24 karaktera sa svim slovima latinice, dok se sadržaj prati sa četiri tastera, kao kod mobilnog telefona.

Sadržaj je, pored srpskog i engleskog, napravljen i na četiri jezika nacionalnih manjina - rumunskom, albanskom, mađarskom i bugarskom. Kasa može da memoriše 32.000 artikala i da sačuva 24.000 zapisa.
Direktor je objasnio da je cilj bio da se elektronski zapisi koriste 10 dana bez resetovanja, a proces se obavlja ciklično.

Cena ove kase u maloprodaji je 479 evra, jer HCP odobrava rabat od 25 do 30 odsto, a kasa postoji i u varijanti manjeg prenosnog modela "best".

Posle nešto više od dve godine izgradnje, u kruševcu je počeo sa radom "Biznis inkubator". Umesto presecanja crvene trake, ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo je svečano otvorio ovu ustanovu otključavanjem vrata.

Ova ustanova je deo većeg projekta koji uključuje još 13 takvih centara širom Srbije, finansiranih od strane NIP-a (Nacionalni investicioni plan). Ukupna cena projekta je oko jedan milion eura, a deo novca došao je i iz džepova stanovnika opštine, kao i programa MEGA. Pored inkubatora, deo projekta je i nova industrijska zona u okviru koje je već prodato 10 od 11 parcela (što je napomenuo predsednik opštine Dragan Azdejković). Pretpostavka je da će se novac od prodaje uložiti u dalji razvoj grada, mada to za sada nije posebno najavljeno.

Biznis inkubator je objekat od 1.400 kvadrata prostora, u okviru kojeg je smešteno osam proizvodnih i sedam uslužnih firmi, kojima će, pored povlašćene cene proizvodnog i kancelarijskog prostora, u narednih nekoliko godina biti omogućeno i besplatno korišćenje konferencijskih sala, kuhinje, trpezarije i info-pulta, kao i konsultantska i edukativna pomoć. Uz sve ove pogodnosti, ideja je da se tih petnaest privilegovanih kruševačkih preduzetnika pomogne, ne bi li eventualno sam grad najzad počeo finansijski da se oporavlja i povrati stari status jedne od privredno naprednijih opština. Trenutno, Kruševac je ispod proseka po većini kriterijuma, a neverovatna je informacija da su gradovi poput Kragujevca i Kraljeva, nekada daleko ispod bivše prestonice Srbije, sada rangirani iznad.

Po rečima generalnog direktora kruševačkog preduzeća "IMK 14 Oktobar", ova fabrika će na tender ponovo izaći krajem aprila ove godine, a najavio je i poboljšanje u finansijskom i soviajlnom delu: "Posle objavljivanja tendera predviđen je otpust dugova državnim poveriocima od tri milijarde dinara, kao i uplata 10 miliona dinara za povezivanje radnog staža za 1.980 zaposlenih".

Po njegovim rečima, glavni konkurnti za preuzimanje fabrike su Rumuni (Tender grupa) i Slovenci (Montovar Metalna Nova).

Trenutno, kapital fabrike je 54,8% u akcijama, 23% pripada Agenciji za sanaciju i stečaj banaka, 11% Komercijalnoj banci, a oko 10% je društveni kapital iz koga će biti podeljene besplatne akcije zaposlenima.

Nekada gigant iz kojeg su najkvalitetniji svetski tenkovi vagonima odvoženi u bogate arapske države, u veoma je teškoj situaciji i uglavnom se bavi remontima. Godine bez ulaganja u moderniju opremu, u stručnu snagu u nove tehnologije ostavile su ovu fabriku iza gotovo kompletne konkurencije. Upravo ovo i jeste razlog zašto "14 Oktobar" još uvek niko nije odlučio da kupi, dok hiljade porodica zaposlenih očekuje da se ipak nešto desi.

Do pre samo par godina, broj internet prezentacija vezanih za Kruševac, a posebno kruševačku privredu, mogao se prebrojati na prste. Danas je, kvantitativno, situacija mnogo bolja. Kvalitativno, međutim, bolje da se nije ništa menjalo. Većina opštinskih privrednika ima web sajtove koji vizuelno i funkcionalno više štete kompaniji nego što služe svrsi.

A šta je svrha posedovanja web prezentacije? Ovo je prvo pitanje na koje, očigledno, niti jedan vlasnik ne zna odgovor. Tako, u Kruševcu, web prezentacije služe uglavnom kao www bilbord i "ono što piše na vizitki." Web sajt jedne ozbiljne, napredne kompanije sa poslovodstvom koje zna čemu web sajt služi, na prvom mestu mora biti funkcionalan. Danas se dizajnu korporativnih web prezentacija pristupa minimalistički. Što manje slika i boja, tek u svrsi olakšavanja navigacije posetiocu i udobnosti dužeg boravka na sajtu. Portal jedne firme, mora da služi ne samo kao šareni poster već i način komunikacije, na svim nivoima marketinga, poslovanja uz maksimalnu iskorišćenost potencijala mreže. Prostom pretragom, lako je doći do jednocifrenog broja firmi u Kruševcu koje se mogu pohvaliti makar pokušajem internet poslovanja, postojanja, razumevanja.

Glavni krivac su naravno same firme. Programera, dizajnera, administratora je lako pronaći, ali ideja i svest ljudi koji bi trebalo tako nešto da urade u samim kompanijama ne postoji, pa se najradije odlučuju za jeftine varijante u vidu nekoliko html stranica ili još jeftinije gotove skripte koje, verovatno, i nisu platili, možda i nesvesni činjenice da koriste nelicencirane aplikacije.

Lep primer je www.komoraks.co.yu preko koje možete, kao član, dobiti web sajt besplatno! Pa tako ova institucija već u svom portfoliu ima nekoliko prezentacija, čak i većih fabrika poput PPT Hidraulika Trstenik. Kvalitet izrade, dizajn i funkcija sajtova su teško za prelaznu ocenu. Svi redom deluju poprilično amaterski... besplatno. Teško je, danas, kada se gotovo kompletno međunarodno poslovanje obavlja preko interneta, očekivati da neko ozbiljno shvati firmu čiji je sajt nalik loše dizajniranom lifletu.

Naravno, nije internet prezentacija jedino što je loše u firmama našeg regiona, ali je svakako bolje da neke od njih i nemaju web sajt nego da privredu opštine predstavljaju na ovakav način.

Kompanija "Plima M" iz Kruševca trebalo bi ubrzo da započne proizvodnju biodizela.

"Gradimo fabriku za proizvodnju biotop dizela, kapaciteta 30.000 tona godišnje, na bazi nerafinisanih ulja suncokreta, soje ili repice. Gradimo i fabriku za proizvodnju keksa, kapaciteta dve i po hiljade tona godišnje. Sa ovim investicijama bićemo jedna od vodećih poljoprivredno-prehrambenih industrija u Srbiji, s bruto prihodom većim od 60 miliona evra i sa više od 700 zaposlenih," izjavio je vlasnik kompanije Božin Milićević.

[ Biodizel je tečno gorivo proizvedeno iz biljnih ulja ili iz korišćenih ulja i masti. Biodizel veoma čisto sagoreva i podseća na standardni dizel; proizvodi se od ulja koje se dobija od suncokreta, soje ili uljane repice pomoću metanola i katalizatora. Po hemijskom sastavu je mešavina metil estara masnih kiselina. Ovo gorivo jeste obnovljivi izvor energije jer se troši onom brzinom kojom se obnavlja. Gorivo je delom nižeg energetskiog sadržaja, ali sadrži veći procenat kiseonika što pomaže boljem sagorevanju. - izvor sr.wikipedia.org ]