SNS održao miting u Kruševcu

Dugo najavljivani veliki opozicioni miting održan je juče u Kruševcu. Nekoliko hiljada ljudi prisustvovalo je ovom skupu, a najveći broj je nosio obeležja SNSa. Naravno, a najverovatnije po partijskoj dužnosti, tu je bilo i drugih obeležja, pa čak i Vulinovih.

Skup je trajao relativno kratko, a ljudima su se obratili predstavnici stranaka među kojima nije bilo predstavnika iz Kruševca. Iako su simbolično želeli da započnu nešto iz unutršanjosti, nisu imali nikoga ko bi iz te unutrašnjosti izašao ispred naroda i rekao nešto pametno. To što su pojedinci stojali u senci svojih vođa nije neka uteha.

Kao što je i očekivano, Koštunica nije došao, ali ni vođa kruševačkog DSSa nije želeo da prisustvuje, podržavajući time, valjda, svog predsednika stranke.

Opozicija je, logično, pozvala na izbore, pričajući o tome kako je u Srbiji teško. Naravno, teško nam je i sa ovima koji su sada na vlasti, bilo nam je teško i sa svima ostalima, ali baš niko se nikada nije našao dovoljno pametan da nam kaže šta to konkretno hoće da uradi, osim da dođe do vlasti, da bi nama bilo bolje.

Više posla, veće plate, ulazak u EU, manje kriminala... ta, ta, ta tira pesmica Branka Kockice sa tekstom koji bi i dete od 5 godina moglo da smisli je nešto zaista lepo. Ali ni bivše vlasti, a ni ova trenutna, nam nisu to doneli niti ponudili način kako do toga doći. I možda će biti izbori, možda će pobediti SNS, a mi se tada vidimo na trgu u nekom drugom gradu gde će mo tražiti izbore jer nam je teško.

Ili što bi Rambo Amadeus rekao: "Jedno te isto, jedno te isto, jedno te isto, sve jedno te isto..."

Nazad

Krusevac ONLINE

20.07.2006.

Outcast II
Ne interesuje me sport. Ne zato što sam žena, već zato što me prosto ne interesuje. Jednom sam, u srednjoj školi, imala romansu sa Formulom 1 – strast koja me je obuzela potpuno, izbacila me iz ravnoteže, promenila ugao iz kog sam posmatrala svet, upravljala mojim životom cele dve godine. Posle tog zemljotresa, svi drugi bili su bledi, jadni, i nisu mogli da mi privuku pažnju na duže od delića sekunde. Svi drugi sportovi, htela sam reći.
Svi oko mene vole fudbal. I ne samo oko mene. I ne samo fudbal. Prijatelji me pitaju s koje sam planete kad im predložim da se vidimo sutra u devet - baš tad ima neka utakmica, kako ja to ne znam? Mesec dana sam bila izopštena jer nisam mogla da se uključim u razgovor – postojala je samo jedna tema, a ja za nju nisam kompetentna.

Outcast II ... CELA PRIČA

05.06.2006.

Kulturo eve me
Za grad koga nema ni na vremenskoj prognozi, obično se čuje ako neko u njemu napravi nešto za crne hronike ili tragikomično, po čemu smo i kao narod poznati. Kada su vam takve stvari svakodnevica, kada socijala dobija sve veći udeo u našoj iznuđenoj borbi za opstanak, kada nemamo vremena ni za nas same, iz blata i prljavštine koja nas okružuje, prosto kao neki novi Feniks, pojavi se neka lepa vest ili pojava..

Kulturo eve me ... CELA PRIČA

08.06.2006.

Svanuo je dan, dan kao i svaki drugi
Svanuo je dan, dan kao i svaki drugi... Svanuo je dan dan suncem obasjan!
Zelena brigada sa rukama u džepovima, cigarom u ustima i alatom na ramenu, raspoređuje se po kvartovima grada i merkaju, pojedinačno, mesto sa dobrom ladovinom koju će takođe da odrade. Barem su dobro stimulisani od gradskih vladara za to.
Radnička klasa ili ono što je od nje ostalo polako se spušta preko pruge i ostalih prelaza koji jasno razgraničavaju radničke zone, sivu realnost i sređeno nam gradsko jezgro zarad lepšeg pogleda uprave. Po običaju kasne, tj. žure da ne zakasne na prvu kafu, takođe uz cigaru, a neki bogami i uz čašicu dve rakijice ili neke žestine iz domaće radinosti, čisto da ne ureknu dan. Tako do doručka ili neke druge, treće pauze, pa nazad kući na ručak i posle njega nešto da se poradi. I oni su od svojih poslodavaca dobro stimulisani za to.

Svanuo je dan, dan kao i... CELA PRIČA

Marina
:: Outcast II

Mira
:: Priča iz grada